Родитељи који васпитавају победнике
Прворазредна улога родитељског труда је да одгаје децу с вером у Господа, да им помогну да сагледају сопствено животно предназначење, да их васпитају као победнике. Управо победницима, а не побеђенима проблемима, неверовањем и депресијом говори Господ: „Ономе који победи даћу да седи са мном на престолу моме, као и ја што победих и седох са Оцем мојим на престолу његову“ (Отк. 3,21), „Који победи наследиће све ово и бићу му Бог, и он ће ми бити син“ (Отк. 21,7).
У савременој педагошкој науци истраживани су типови родитељског рада који утичу на мотивацију животних достигнућа код деце. Испоставило се да су породице, из којих су потекли људи који су постигли врхунске успехе у животу, поседовале две способности:
- У породицама које су одгајиле успешне људе, владала је атмосфера у којој су тражили и поштовали мишљење деце. Од раног детињства учили су их да учествују у доношењу породичних одлука. Питали су их шта мисле и осећају. Предлоге деце су подробно разматрали. Иако њихова мишљења нису обавезно имала утицаја у сваком случају, мисли и идеје деце биле су значајне. Цела породица је поклањала време заједничким разматрањима и прихватањем заједничког решења по овом или оном питању.
Ако се будете односили према деци као према значајној и паметној, она ће вас запањивати тиме колико су она заправо разумна и проницљива. Стара изрека “Устима детета говори истина” тачна је. Деца понекад могу видети ситуацију са објективношћу и јасноћом, које одрасли људи можда немају. Затраживши у некој ситуацији савет од детета, бићете запањени својством одговора. Најважнија је сама чињеница тражења савета – то је знак да поштујете дете, а то повећава његов позитивни однос према себи, јача његову веру у себе.
- У породицама успешних људи било је прихваћено оно што се назива “позитивним очекивањима”. Родитељи су непрекидно говорили о томе како јако верују у своју децу, како су сигурни да ће она постићи изузетне резултате.
Говорећи свом детету “Ти можеш да учиниш то” или “Ја верујем у тебе” ви му шаљете свој родитељски благослов, помажете му да поверује у своје снаге. Ви подстичете дете на далеко веће напоре, него што би их оно учинило без ваших речи. Деца која одрастају у атмосфери позитивних очекивања, шта год предузимала, раде увек и све на најбољи начин.
Важан је моменат: позитивна очекивања нису исто што и захтеви. Многи родитељи мисле да изражавају позитивна очекивања, док заправо једноставно траже од своје деце да се придржавају одређених стандарда. Захтев се увек асоцира са условном љубављу, с мишљењем да ће, ако дете не одговара очекивањима, љубав и подршка родитеља бити анулирани.
Важно је саопштити деци да их, независно од тога колико се добро или лоше понашају, волите у потпуности и безусловно. Ако дете осећа да га због његовог лошег понашања можете лишити своје љубави, оно ће бити нервозно и несигурно. Условна љубав родитеља, како смо већ више пута говорили, формира убеђење у условност Божије љубави, што нимало не доприноси духовном растењу детета.
Родитељи који васпитавају људе, који достижу у свом животу врхунске резултате, на посебан начин се односе према домаћим задацима своје деце. Они веома добро схватају важност домаћих задатака и доброг успеха у школи. Они стално настоје на томе да њихова деца на време ураде домаће задатке. Важна улога у постизању успеха јесте одговоран однос родитеља према учењу и њихово учешће у образовању њихове деце.
Међу чиниоцима који су одлучујући за одличан успех у школи, издваја се следећи: Где и када се ради домаћи задатак. У породицама које формирају успешне људе задаци се раде за трпезаријским столом пре или после ручка, којом приликом је искључен телевизор, и у присуству родитеља. Родитељи помажу деци да ураде домаће задатке и, ако је то потребно, сами се упознају са школским градивом које дете учи.
Људи с ниским успехом, напротив, потекли су из породица у којима су родитељи, уколико су и испољавали неко интересовање за учење деце, слали децу да раде задатке у своју собу. На тај начин, њима као да су говорили: домаћи задатак, и у складу са тим, цео школски живот, није нешто важно.
Да би деца одлично учила у школи потребно је помагати им у свакој етапи учења. Човек увек обраћа пажњу на оно што цени. Када придајете велики значај градиву и школском животу детета, оно ће се такође озбиљно односити према учењу. Игноришући његове домаће задатке, као и његово учење уопште, ви деци саопштавате да је све то неважно, и она ће такође почети да игноришу све што је повезано са школом.
