Учити се љубави никада није касно
Многи сматрају да родитељску љубав не треба учити, да она постоји по себи. Сви родитељи свакако сматрају да умеју да воле и питање да ли правилно или неправилно воле своје дете они чак и не постављају.
Шта то значи волети? То значи да моја љубав мора бити на радост, пре свега човеку кога волим, а не мени; моја љубав не сме да доводи до сукоба и проблема, не сме да оптерећује живот онога којег ја волим. Напротив, она мора доносити вољеном човеку радост, помоћ, сигурност, светлост и добро. У том смислу увек и у свакој ситуацији треба ослушкивати себе: да ли заиста волимо тог човека или пак волимо своја осећања према њему? У већини случајева ми називамо љубављу властита осећања према љубљеном. Многи и не слуте да та осећања могу изазивати несклад у животу другог човека. Свако ко хоће да доноси својом љубављу радост, не устручава се да се учи волети.
Главни задатак родитеља је стварање сложне и срећне породице. У таквој породици на првом месту морају бити односи љубави међу супружницима, па тек затим, у светлости те љубави, љубав родитеља према детету. Успех у успостављању контакта и душевне блискости с адолесцентом умногоме зависи од односа међу родитељима. Зато супрузи морају да схвате да само срдачност и поверење у њиховим међусобним односима могу постати темељ за истинску блискост и топле односе са својим дететом.
О супружанским односима и апсолутној родитељској љубави царица Александра Фјодоровна је говорила овако:
„Велика је вештина живети заједно, волећи једно друго нежно. То треба да почне од самих родитеља.
Не може бити дубоке и искрене љубави тамо где влада егоизам. Савршена љубав је савршено самоодрицање.
Родитељи морају бити онакви каквима хоће да виде своју децу – не на речима, већ на делу. Они морају учити своју децу примером свог живота“. [1]
Родитељу (оцу или мајци) који сами, у одсуству другог супружника, васпитавају децу, потребна је огромна мудрост да се не би појавила амбициозна и пристрасна приврженост према сопственом сину или сопственој кћерци. Само топлина коју зрачи љубав између тате и маме може, не спаљујући, загревати дечије срце. Љубав само једног од родитеља у непотпуној породици или љубав у потпуној породици, али у којој је из процеса васпитања одстрањен један од родитеља, често постаје љубав која спаљује.
НАПОМЕНЕ:
[1] Господарица Царица Александра Фјдоровна Романова, Дневници, Москва, 1998, стр. 286-287
