Суштина родитељског служења
Најважнија и најспецифичнија улога родитељског делања јесте волети и васпитавати своју децу, одгајити у њима живу веру у Бога, увиђање своје вредности у очима Божијим и осећање сигурности у то да је с Њим у овом животу могуће све (Мк. 9,23). Ако у својој деци одгајате самосталност и одговорност, ако их васпитавате уз увиђање могућности и перспектива које се отварају у њиховом животу, ви вршите своје родитељске дужности у највишем смислу те речи. Ако пак обезбеђујете своју децу материјално, али их одгајате да буду зависна од вас лично, од ваше родитељске подршке, ви запостављате свој главни родитељски задатак.
Просечан одрастао човек вероватно 50 година свог живота превладава оно што је било утемељено током првих пет година живота. Човек који је одрастао без љубави највероватније ће је тражити током целог свог одраслог живота, уместо да реализује потенцијал који је у њега утемељио Бог. Најчудесније што могу да учине родитељи јесте да, подржавајући у породици климу у којој се дете осећа у потпуности вољеним од стране њему најближих људи у свом животу, дају детету онакву меру љубави и емоционалне подршке, која ће му бити довољна за то да затим расте и самостално се развија.
Одрастајући, дете се развија у здраву личност директно пропорционално количини и каквоти љубави коју добија. Исто онако као што су биљци потребне сунчева светлост и влага, тако су детету потребне љубав и брига.
Родитељи хоће за своју децу најбоље. Они хоће да их одгајају да буду срећна и здрава. Зашто онда тако много деце одраста, осећајући се недовољно вољеном? Јер управо из “недовољно вољене” деце израстају они који затим себи “додају љубав” алкохолом или дрогама.
