Бумеранг родитељске љубави
„Ако ли ко о својима, а особито о домаћима,
не брине, одрекао се вере и гори је од неверника“
Прва Посланица Тимотеју, 5,8.
У психологији одраслог човека и детета постоје неке битне разлике. Дете оцењује људе по њиховом понашању, а одрасли се оријентишу првенствено на речи. Дивно је волети своје дете и чувати ту љубав у срцу, али то је мало. Треба говорити детету о својој љубави, то је изврсно, али и то је мало да би оно знало и осећало да је вољено. Морате изражавати своју љубав и својим поступцима, јер дете се оријентише управо на њих. Тек онда када дете схвати да на његово скривено и најважније питање у односу на родитеље: „Волиш ли ме?“ одговарате: „Да“ својим понашањем, оно ће бити сигурно у то. Ви можете много говорити о љубави, али ваше дете обраћа пажњу на поступке.
Код детета постоји потреба за надокнадом душевних снага. То се свакако догађа захваљујући љубави. Али ако душевни свет детета није испуњен разумевањем, љубављу и добром родитељском речју, онда ће дете сигурно тражити неки ауторитет на страни, тражити друштво у којем би се његов душевни значај ценио и истицао. Управо је у томе узрок што многа деца одлазе из куће у адолесцентном, прелазном узрасту, проналазе себи разна сумњива друштва. Уместо да васпоставе топле међуљудске односе, родитељи након повратка деце почињу на све могуће начине да их грде, говорећи: „Вуцараш се, повезао си се с неким хулиганима…“ и томе слично.
Управо родитељи морају да надокнаде емоционалне, душевне потребе детета за љубављу, разумевањем и саосећањем да би оно могло да испољава своје најбоље особине. Да ли многи родитељи питају своју децу: „Па, како си данас? Шта има ново у школи? Како си?“ – и у стању су да једноставно поразговарају о ономе што је заиста занимљиво детету, а не о бескрајним лекцијама, домаћим пословима или проблемима који немају непосредне везе с душевним светом детета.
У прелазном узрасту деца пре одражавају љубав него што су њен извор. Какву љубав добијају, такву и дају. Уколико ништа не добијају, она и одговарају на исти начин. Љубав са условима се даје са условима. Безусловна љубав се враћа безусловно.
Већ смо истицали да дете надокнађује недостатак својих душевних снага од родитеља. То почиње у веома раном узрасту. Свака мајка зна да се на познатом месту дете труди да испољи своју независност, а на непознатом се држи за маму. Оно стално мора да се враћа родитељима да би надокнадило душевне снаге, а затим опет одлази у свој свет, наставља свој живот који умногоме представља борбу за независност. Исто то се догађа и с дететом у пубертету.
