Аномалије родитељске љубави

Открити изворе љубави
(предговор православног психолога)

 

Код мене је на пријем дошла бака са унуком.

Лепа девојчица анђеоског лика. Ушла је у ординацију, преплашено се осврнула, села погнуто на столицу и запушила уши длановима:

– Нећу да причаш о томе, нећу!!!

– Шта се догодило? – упитала сам.

– Она је крадљивица! – строго је рекла бака са изгледом тужиоца који доноси пресуду.

– Љиљечка, седи мало у ходнику – замолила сам је ја – А сада испричајте шта се заправо десило – замолила сам баку.

Испоставило се да је девојчица почела да узима из куће ствари и новац без питања, да их дели у дворишту и да храни децу слаткишима.

Породицу сачињавају три жене: бака – Ина Ивановна, мама – Аљона и Љиљечка. Мама није могла да дође, она је на послу. Девојчицу углавном васпитава бака, мама је родила девојчицу када је похађала једанаести разред. Ради као плесачица у страним клубовима, кући сврати успут. Када долази обасипа поклонима и нежностима девојчицу и, како се испоставило, сурово је туче за најмањи прекршај.

Када смо прегледали Љиљу, она је била сва у модрицама, при чему је то било скривено испод одеће тако да се не види.

Психолошка помоћ је била потребна свим трима: баки, која је изгубила контролу над ситуацијом у породици, мајци, која је изгубила наду да ће средити свој живот и детету, које је било изложено насиљу у властитој породици. Када на консултацију долазе родитељи с дететом за мене је управо дете симптом да је породица несрећна.

Оно, као магнетна казаљка, указује на аномалију.

Аномалију родитељске љубави.

Знам да аномалије магнетног поља Земље указују на наслаге руда и помажу да откријемо руде, скривене испод површине земље, тамо у дубини.

Где је, када, ко је закопао, затворио, сакрио и унаказио љубав деце према родитељима и родитеља према деци, зашто настаје аномалија?

Ето већ се много година бавим “ископавањем”.

Тражим закопана блага. То су необична блага: верност, нежност, разумевање, прихватање, љубав, преданост, савест, смелост, честитост у односима и још многа друга. Та закопана блага су наследно добро које су преци сакупљали за потомке. Али понекад нису успевали да кажу заветну реч својој деци да би ова почела свим тиме да владају, те до преношења наследства није дошло.

Раскид те везе поколења створио је много проблема за потомке; настале су АНОМАЛИЈЕ.

Како да откријемо те резерве љубави, нежности, поверења, које или нисмо могли да дамо, или смо се бојали да их прихватимо? Али оне нису никуда ишчезле, једноставно су прекривене маском умора, безнађа, отуђености, страха, увређености, бола, па чак и агресије.

Како, на који начин открити та богатства душе за најближе, ближих од њих нема – тело од тела, крв од крви – своје деце и родитеља који су те родили у овај свет?

Открити и сместити их у своје срце, уморно срце које је изгубило веру; стећи мир, мир своје душе, мир своје породице, мир своје земље.

Мир твој је дом твој, и мир твој је храм твој.

Књига игумана Евменија се тако и назива: Аномалије родитељске љубави.

Ову књигу смо чекали неколико година.

Она једноставно и приступачно прича о оном најважнијем: како, и на који начин стећи мир у кући; како обновити покидане везе међу најближима, како поново ускладити и исправити поремећене односе; како обновити главну везу: наћи небеског Оца и вратити се Богу.

Књига не обећава брзе рецепте излечења. Чак и када је процес излечења почео, треба да прође време да дође до рехабилитације, да се све обнови и исцели. Душевне трауме зарастају годинама.

Драгоцено у књизи је то да се додиривање таквих болних и трауматичних тема као што су односи одрасле деце и одраслих родитеља, врши брижљиво, уз разумевање социјално-историјских прилика у којима је настало поколење садашњих старијих родитеља. Без захвалности њима, ми нећемо моћи да живимо даље, јер ми смо ушли у њихово дело, и њиховим напорима, њиховим молитвама, њиховим сузама и радошћу због нас, траје наш живот. Они су наши корени. А без корена ми једноставно нисмо ништа.

Нека мир Твој Господе, завлада, нека наступи у душама нашим, и дође у породице наше, и видећемо, и зачућемо једни друге – истините и искрене. „Мир вам остављам, мир свој дајем вам(Јн. 14,27), „Да љубите једни друге, као што вас ја љубим, да и ви љубите једни друге(Јн. 13,24).

Изражавам огромну захвалност аутору за његов рад у којем се хармонично спаја пастирско старање и врхунски професионализам психолога-консултанта.

Олга Августиновна Соколова, православни психолог-консултант,
онкопсихолог добитник награде “За подвижништво”,
члан професионалне психотерапеутске лиге, Хабаровск

Comments are closed.