Аномалије родитељске љубави

“Не буди дете”

 

Одрастао човек који убија у себи дете обично не изгледа као да је сасвим жив. По правилу, код њега је све веома промишљено, веома правилно и рационално, само што му недостаје искра у речима и делима. Али дечија непосредност, наивност, вера у чудо, слобода од многих условности – то су оне способности и својства која су тако неопходна за истинску веру и живо богоопштење. Сам Господ нас са страница Светог Писма призива: “Будите као деца”. Зато што је управо у дечијем стању и доживљају света човек најотворенији за Бога, отворен је вери у невидљиво, отворен је чуду. Сетимо се еванђељске приче о сусрету Господа са Закхејем (Лк. 19,1-11). Закхеј је угледан и богат човек, старешина цариника, жели да види Учитеља, али је сувише малог раста, а око њега је огромна гомила народа од које ништа не види. И тако се он, заборавивши на свој висок положај, подстакнут само тежњом да види и чује Христа, пење ради тога на дрво. Уопште, он се понаша као дете, потчињавајући се заносу и заборављајући све могуће социјалне условности. И следи награда – Господ га види и обраћа му се.

Када родитељи покушавају да прерано од детета направе одраслог човека, оно, одазивајући се на њихове жеље, као да “искључује” из себе дечија осећања и начине понашања. Постати одрастао, у нашем друштву значи постати логичан, рационалан и у свему се уздати само у себе. И тако, одрастао човек, лишен могућности да се понекад осећа као дете, губи истовремено и способност за живо и непосредно општење с Богом. Он је или скептично настројен према вери, сматрајући је неуспешним човековим покушајем да превазиђе сопствену слабост у овом свету, или, ако и покушава да схвати Бога, то чини више умом него срцем. А то је умногоме пут који води у безизлаз. Јер изданку вере је веома тешко да се пробије кроз нужност логичког образлагања Промисла Божијег. Разумом и логиком Творца је немогуће схватити јер по изразу архимандрита Софронија: “Тамо где дејствује Бог наука је неупотребљива”.[1]

 


НАПОМЕНЕ:

[1] Архимандрит Софроније Сахаров, Старац Силуан.

 

Comments are closed.