Безусловна љубав
Најважније питање васпитања здраве деце јесте колико љубави она добијају. Деци је потребна љубав исто као што је цвећу потребна влага. Немогуће је дати деци сувише много љубави. Бесконачно струјање љубави и одобравање које иде од родитеља према детету јесте извор његовог емоционалног и физичког здравља. Одсуство љубави, истинско или привидно, има озбиљне последице. Ускраћивање детету љубави може довести до физичке или емоционалне болести, па чак и смрти. Уздржавање или недовољно исказивање љубави деструктивно утиче на личност детета. Многи психолошки проблеми одраслих људи настају услед тога што су их недовољно волели и подржавали родитељи (један или оба).
Почетком овог столећа постојала је теорија о васпитању деце која је тврдила да ће дете бити здравије уколико има што мање контаката са одраслима током својих првих месеци живота; сматрало се да је излагање детета сувише великом броју одраслих повезано с ризиком да буде изложено инфекцијама разних врста.
На основу ове теорије приступ новорођенчади је био строго ограничен; њих су додиривали крајње ретко; родитељске посете су биле ограничене. Децу су остављали саму у колевкама толико дуго колико је то било могуће, изузев када им је требало мењати пелене и давати бочице. У јаслицама су деца имала сувише мало телесног додира и нежности од стране одраслих. Зато су почели да се догађају ужасни случајеви: деца су постајала пасивна и ускоро су почињала да се емоционално гасе, нека су чак и умирала. Лишена додира и љубави током првих недеља и месеци након рођења, ова деца су губила жељу за животом.
У психолошкој литератури је описан следећи случај.
Трогодишњег дечака родитељи су оставили с дадиљом, а они су отишли да ручају у ресторан. Враћајући се кући, догодила им се саобраћајна несрећа у којој су погинули. Одељење социјалног осигурања упутило је дечака у дечији дом и он никада више није видео своје родитеље који су га волели. Дете је било сувише мало да би схватило шта се догодило.
У дечијем дому оно је почело да се рђаво понаша. Мокрило је у кревет, плакало, тукло се с другом децом и задавало много брига васпитачима. Желећи да се избави проблематичног детета, њега су четири године премештали из једног дечијег дома у други и свугде је имало проблема. Тада се догодила занимљива и необична ствар: престало је да расте. Када је имало седам година физички је било још увек онако какво је било када је имало три године.
А затим се догодило чудо. Брачни пар који је волео децу упознао се с дечаком и поднео је молбу за његово усвајање. Узевши дете код себе, они су га окружили бригом – мазили су га, разговарали су с њим, грлили га и љубили, држали за руку и шетали. Једном речју, даровали су му љубав и безусловну подршку. Након извесног времена дечак је опет почео да расте. Када је истекла година дана живота са својим новим родитељима, он је достигао за свој узраст нормалне показатеље тежине и висине.
Заиста је запањујуће моћно деловање љубави на децу! Има много примера како су приликом одсуства љубави деца престајала да расту и развијају се. Ако се љубав према детету смањује или му се она потпуно ускраћује, његов емоционални и умни развој се успорава. Ти умни и емоционални проблеми испољавају се у поремећајима понашања, поремећајима личности, неурозама, психозама и озбиљним неуспесима који им се догађају када одрасту.
Може се сасвим јасно рећи да је ускраћивање љубави најозбиљнији проблем који може доживети дете у процесу формирања личности.
Дакле, у основи чврстих међусобних односа родитеља и детета налази се безусловна љубав. Шта је то безусловна љубав? То је љубав која је у стању да омете развој увредљивости код детета, да спречи настанак осећања страха, да га заштити од осећаја властите сувишности и мање вредности. Управо се по томе разликују добри родитељи од лоших. Ако нема безусловне љубави, деца постају родитељима терет, сметају им и нервирају их. Безусловна љубав ће постати Аријаднина нит захваљујући којој ће родитељи моћи схватити какви су њихови односи с дететом овде и сада и шта треба да раде даље.
Руководећи се безусловном љубављу, родитељи могу да науче да правилно поступају с дететом, да задовољавају његове свакодневне потребе. Штавише, родитељи ће схватити када им то полази за руком, а када не.
Дакле, шта је то безусловна љубав? Безусловна љубав је када волите дете независно од његових квалитета и особина, склоности, врлина и недостатака, независно од његовог понашања и од тога колико оно одговара вашим очекивањима и задовољава ваше потребе. То уопште не значи да треба да вам се свиђа било какво његово понашање. Безусловна љубав је када волите дете чак и онда када вам се његови поступци не свиђају. Безусловна љубав је идеал. Не можете доживљавати апсолутну љубав према детету све време и стално. Али што ближе будете прилазили том идеалу, то ћете се сигурнијим осећати и тим ће срећније и мирније расти ваше дете.
Многи теже да постигну идеал безусловне љубави, али није мало ни таквих људи који уопште не знају да постоји овакав однос према детету.
