Тражење помоћи код свештеника
Рушење породице неизбежно повлачи и рушење нације. Крах родитељског ауторитета у породици рађа крах свих идеала у друштву. Из тога се рађа анархија, супротстављање и сукоб поколења. Деца оптужују родитеље, родитељи оптужују децу.
Данас управо Цркви и њеним служитељима ради помоћи, савета и подршке хитају многи родитељи. Хитају када је ситуација већ дошла до краја, када су стекли довољно мудрости да схвате своје грешке и своју беспомоћност. И како је добро када у Цркви Божијој родитељи срећу доброг пастира који ће срдачним саосећањем и пастирском мудрошћу помоћи да се реши ситуација, који ће поставити одговарајућа и усмеравајућа питања, дати мудар савет, помолити се са човеком за његову ситуацију.
У овом поглављу ћемо се подробније зауставити на случајевима у којима се родитељи најчешће обраћају свештенику. Поразговараћемо и о томе у чему се састоји помоћ свештеника родитељима и деци.
Свештенику се најчешће обраћају са жалбама на децу у пубертету: никога не поштују, не иду у цркву. Обично се то може чути од мајке, али понекад се очеви такође жале на дете које је у детињству било “диван дечак”, малтене се спремао да оде у манастир, а онда је одједном потпуно охладнело према цркви, у њему су се појавила друга интересовања. Свештеник по правилу нема могућност да поразговара с таквом децом и зато треба помоћи мајци или оцу да се снађу у том сукобу.
Мислим да ће пастир направити велику грешку ако, саслушавши овакву жалбу, каже: “Да, омладина је код нас сада таква. Бог јој уопште није потребан, млади људи су огрезли у греху, то су телевизор и рок-музика учинили своје…” Подржавши став верујућег родитеља у односу на “децу-безбожнике”, такав се пастир, уместо да помогне оцу или мајци да схвате да можда они не доприносе својим понашањем настанку конфликтне ситуације, одмах ставља на страну родитеља. Мама ће се, наравно, учврстити у својој исправности – јер ето, сам баћушка ју је подржао! И сада ће већ с “благословом” свештенослужитеља наставити да грди и “гњави” сина или кћер.
