Забрана “Не буди”
Односи с Богом код људи чије су животне схеме засноване на родитељској забрани “Не буди” имају по правилу негативан карактер.. Ако и признају постојање Творца, они се веома гневе на Њега због неправди које допушта. Слика Бога за њих је слика родитеља који их не воли, који их чак понекад сурово одбацује. Овакво схватање или развија депресију код тих људи, или доводи до жеље да изразе свој протест кроз неприхватљиве облике понашања (као и у односима с родитељима) – самоубиство, дроге, алкохол и тако даље.
Други одбрамбени став у том случају је ратоборни атеизам. Да би избрисало из свог живота бол одбацивања и суровости од стране родитеља, дете се, када одрасте, може одрећи својих родитеља и истовремено свега што је с њима повезано. Оно као да их брише из свог живота говорећи: “Ја живим не захваљујући вама, већ упркос вама”. Ако Бог за таквог човека личи на његове родитеље, поричући Њега, он самим тим као да себе штити од неправедности и суровости које приписује Богу.
