Живо сведочанство
Ова књига није настала у кабинету затрпаном књигама из црквене педагогије, већ као плод живе узајамне сарадње с децом и адолесцентима. Моја пажња је била прикована за реалност, понекад прилично жалосну, реалност односа родитеља и деце, а одговоре сам тражио у живом општењу с практичарима, родитељима којима је пошло за руком да успешно реше та питања. Једно од таквих сведочанстава родитељске мудрости хтео бих сада да наведем.
“Захваљујући својој невиности, деца су немилосрдни учитељи искрености и љубави. И све док не постанете родитељ који истински воли, нема значаја каквим их заповестима учите – оне ће бити мртва правила којих ће се дете одрећи, чим не буде онога ко захтева од њега послушност.
Када су наша деца била још сасвим мала, ја и жена смо открили да се инстиктивно држимо правила из којих су се касније искристализовали одређени принципи:
– Учили смо нашу децу да доживљавају Бога као реалност, као бесконачни Извор Љубави који их с нежношћу подржава.
– Нисмо на њих вршили никакав притисак да би постигла успех у општеприхваћеном смислу те речи. На тај начин, покушавали смо да им пренесемо мисао о томе да их Бог воли и цени онаквима каква јесу, а не због онога што чине.
– Никада нисмо имали потребу да их кажњавамо, иако смо им увек стављали на знање када смо љути, погођени или разочарани њиховим понашањем. Учили смо их уз помоћ нашег реаговања, а не уз помоћ ‘правилних правила’.
– Увек смо имали на уму да су наша деца дар Божији и стављали смо им на знање да их управо тако доживљавамо. Подвлачили смо им да је за нас велика част да им помажемо да расту и развијају се. Нисмо се понашали као њихови власници, нисмо пребацивали на њих наша очекивања.
– Никада их нисмо поредили ни у добром, ни у лошем смислу, ма с ким.
– Подстицали смо њихове чежње, њихову веру у то да је с Богом у овом животу за њих све могуће.
– Нисмо захтевали покорност и нисмо настојали на томе да будемо за њих ауторитети у свим питањима.
– Нисмо гушили своја осећања према њима или један према другоме и нисмо то захтевали од деце.
– Трудили смо се да их васпитамо тако да она проживе своје сопствене животе, а не да настављају наше.
Будући да нисмо били савршени родитељи, ја и жена смо нашли начина да одгајимо децу по надахнућу. Показивати шта значи живети у духу – то је истински смисао речи надахнут, што значи ‘дисати оним чиме дише Бог’. На сличан начин се може објаснити шта значи ‘поседовати ентузијазам’, пошто реч ентузијазам потиче од грчког ен Тхеос – у Богу.
Ово последње нам се чини најважнијим. Ако хоћете да пренесете својој деци законе духовног живота, погледајте колико ви сами представљате узор надахнућа и ентузијазма”.
