NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
7. Voljna strana duševnog života. Njene funkcije. Ispravno i neuredno stanje voljne sposobnosti.
 
Voljna strana. Sila koja deluje ovde je volja; ona voli i želi da stekne, upotrebi ili učini ono što smatra korisnim, ili potrebnim, ili ugodnim za sebe, a ne voli i ne želi ono što je suprotno od toga. Nemir volje zahteva odgovarajuće delanje, zato je volja najdirektnija delatna sila čija je nasušna potreba – da živi i deluje. Ona drži pod svojom upravom sve sile duše i tela, i sva pomoćna sredstva, i sve ih pušta u akciju kada zatreba. U njenoj osnovi leži revnost, ili usrdnost – žudnja za delanjem, a kao uzročnici pored nje stoje – prijatnost, korisnost i potreba, kojih kada nema, revnost spava, a delatne sile gube intenzitet i opuštaju se. Oni podržavaju želju, a želja razbuktava revnost.
Tok razotkrivanja ove strane duše je sledeći. U duši i telu postoje neke potrebe kojima su se prilagodile i životne potrebe – porodične i društvene. Te potrebe same po sebi ne daju određenu želju, nego samo podstiču da im se potraži zadovoljenje. Kada je jednom na ovaj ili onaj način došlo do zadovoljenja potrebe, posle se, odmah za buđenjem potrebe, javlja i želja za onim čime je potreba ranije već bila zadovoljena. Želja uvek ima određeni predmet, koji potrebu zadovoljava. Neka potreba je bila zadovoljavana na različite načine, zato ee sa njenim buđenjem javljaju i različite želje: čas jedan, čas drugi, čas treći predmet koji može da zadovolji potrebu. U tako pokazanom čovekovom životu ne mogu se videti potrebe izvan želja. U duši se roje samo ove poslednje i zahtevaju zadovoljenje, čini se – same za sebe.
Šta duša da radi sa ovim željama? Pred njom stoji izbor: kome od željenih predmeta da da prednost. Od izbora dolazi odluka – da se učini, ili uzme, ili upotrebi izabrano. Nakon donošenja odluke pravi se odabir sredstava i određuje se način i red izvršenja. Zatim na kraju sledi delo, u svoje vreme i na svom mestu. Svako, čak i najmanje delo odvija se po tom redu. To možete da proverite na bilo kom svom delu. Ponekad se po navici sva ta dela obavljaju u trenu, i delo sledi odmah za željom. Izbor, odluka i sredstva uzimaju se tada od pređašnjih dela i ne zahtevaju naročit postupak.
Kod starijeg čoveka gotovo sve se radi po navici. Retko se događa bilo kakav poduhvat ili početak koji izlazi iz uobičajenog poretka dela i znanja. Tako se događa da formiran život zahteva odgovarajuća dela. Pošto se ona često ponavljaju, prirodno je da prelaze u naviku, narav, pravilo života i karakter. Iz ukupnosti svih navika, pravila i poredaka te vrste formira se način života određenog lica, kao što se iz ukupnosti utvrđenih pojmova formira način njegovog mišljenja i pogleda. Poznajući nečiji način života možemo pretpostaviti i pogoditi šta on misli u ovo ili ono vreme i kako će da postupi u određenim okolnostima.
Za rukovoditelja delatnog života postavljena je razboritost, koja je takođe razum, samo što stoji na službi volji. U misaonoj oblasti razum rešava kako šta jeste od postojećeg, a u voljnoj i delatnoj određuje kako šta treba da se čini da bi bilo postignuto ono što se želi. Kada razum navikne da to uređuje kako treba, onda čovek svoje poslove obavlja uglavnom uspešno i tada mu se opravdano pripisuje razboritost – umeće uspešnog vođenja dela, sa tačnim izborom sredstava prema ciljevima, i sa usklađivanjem dela prema spoljašnjim okolnostima.
Iz ovoga što je rečeno neće Vam biti teško da izvedete zaključak o prirodno-zakonitoj delatnosti volje, koja, kao što vidite, jeste gospodarica svih naših sila i čitavog života. Njena je stvar da određuje oblik, način i meru zadovoljavanja želja koje se rađaju iz potreba ili koje ih zamenjuju, da bi život tekao kako treba, donoseći čoveku mir i radost. Kod nas postoje, kao što je pomenuto, potrebe i želje – duševne, telesne, životne i društvene. Ne pojavljuju se kod svih jednako, jer nemaju svi isti život, nego je kod jednoga ovako, a kod drugoga onako. Do čoveka je da odredi kako u svojoj situaciji može i treba da zadovolji svoje potrebe i želje, da izabere odgovarajući način i da živi u skladu sa tim. Voditi zdravo-razumno svoj život prema ustanovljenoj normi, sa svim njegovim delima i poduhvatima – to je zadatak voljne ili delatne strane našeg života. Tako bi trebalo da bude. Ali udubite se u razmišljanje i pogledajte šta se u stvari događa.
Kada je o misaonoj strani reč, mi često bivamo smeteni, rasejani i misli nam lutaju, dok u voljnoj strani vladaju nepostojanost, nered i hirovitost želja, a sa njima i dela. Koliko nam samo vremena prođe u neradu i dokonosti: idemo ovamo ili onamo, ni sami ne znajući zašto; radimo i popravljamo, a ne umemo da damo zdrav odgovor za to; upuštamo se u poduhvat za poduhvatom, i u posao za poslom, ali iz svega toga proizilazi samo sujeta. Rađaju se samo nove želje koje nikako ne možeš da zadovoljiš: samo daj i daj. Raspalila se naša gospodarica – volja. Pogledajte još, koliko je u nama onoga što podstiče želje: gneva, mržnje, zavisti, tvrdičluka, sujete, gordosti i sličnog. Izvor želja treba da budu prirodne potrebe porodičnog i društvenog života, a šta je prirodno kod svih njih? One samo uznemiravaju prirodu i čitav poredak života. Odakle ta varvarska najezda? Ostavljam Vam da razmislite o tome, a ja ću da požurim prema kraju.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *