ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
56. Треба изгонити и најмање покрете страсти… Дозвољиви гнев.
 
Хоћу да Вас похвалим – или не, хоћу да Вам покажем корист од Вашег држања у односу на страсти.
Ви сте млади и још нисте много острашћени. Мада у Вама има страсти, оне су још као мала деца – слабе су и само досађују. То је јако добро за Вас, јер је у многим случајевима довољно само да их приметите, па да се удаљите од њих или да их одбијете. То није као код оних који су дуго живели и много удовољавали страстима. Код њих страсти ричу као лавови и у бесу се бацају на онога ко против њих устане. Али постоји ту и нешто прилично незгодно – то што се Ви због лакоће страсних помисли, чула и покрета можете према њима односити равнодушно, размишљајући овако: ништа страшно, проћи ће то само од себе, нећу да се узнемиравам због сваке ситнице! Ова помисао, тако природна за Вас, веома је опасна. Поступати тако, то значи остављати страсним осећањима и покретима слободу да расту и јачају. Та осећања и ти покрети ојачаће и порасти, и тада се више неће окретати натраг само због вашег неодобравајућег погледа.
Одатле изведите закључак да се према страсти, у како год да се малом и слабом облику она појављивала, увек треба односити као према великој и јакој. Када пијете воду, Ви пазите и на најмању мушицу која у њу упадне; када се убодете на трн, ма колико да је тај трн мали у Вашем прсту, журите да се избавите од непријатности који Вам он причињава; када Вам у око упадне и најмање зрно прашине и помути Вам вид, Ви се веома потрудите да бисте је очистили из ока. Поставите себи као закон да тако поступате и када су у питању страсти: колико год да су мале, пожурите да их истерате, и то тако немилосрдно, да им ни трага не остане.
Како да их истерате? Непријатељским покретом гнева према њима, или расрђеношћу на њих. Чим приметите страст, потрудите се да пробудите у себи расрђеност на њу. Ова расрђеност је одлучно одбацивање страсти. Страсно не може да се одржи ако не постоји симпатија према њему; а расрђеношћу се истребљује свака симпатија – при првој појави расрђености страсно одлази или отпада. И ту је једино дозвољен и потребан гнев. Код свих Светих Отаца налазим да је гнев зато и дат, да бисмо се њиме наоружали против страсних и грешних покрета срца, како бисмо их прогнали. На то се односе и речи пророка Давида: гневите се и не грешите (Пс. 4,5), које после понавља и свети апостол Павле (Еф.4,26). Гневите се на страст – и нећете грешити, јер када је страст прогнана гневом, сваки повод за грех бива пресечен.
Тако се дакле наоружајте против страсти. Гнев против страсти код Вас треба да буде укорењен од оног тренутка када сте одлучили да свесрдно служите Господу, чинећи оно што је Њему угодно. Закључили сте савез са Богом за век векова. Суштина тог савеза је следећа: твоји су пријатељи – моји пријатељи, твоји су непријатељи – моји непријатељи. А шта су страсти Богу? Непријатељи. Кроз целокупну реч Божију објављује се Божије непријатељство према њима. Бог се противи гордима; среброљубље је – идолопоклонство; Бог расипа кости човекоугодника и тако даље и тако даље. Зато је апостол хришћанима за страсти одредио следеће: да се и не спомиње међу Вама (Еф. 5,3). Дакле, гнев на страсти требало би да се распали у Вама чим се оне покажу. Али услед наше повређености не бива увек тако. Зато гнев на страсти захтева нарочито и слободно на њих усмерено непријатељско деловање, труд и напор.
Да бисте у томе успели, треба одмах, чим сте приметили у себи нешто страсно, да пожурите како бисте у томе открили и обележили свога и Божијег непријатеља. Зашто треба да пожурите? Зато што појава страсног на почеткуувек изазива симпатију. Јер самоугађање још дуго скривено живи у нама, и након што смо се предали Богу и нећемо ни за јоту да нарушимо ту одлуку. Ово скривено самоугађање увек благонаклоно дочекује страсти, а та благонаклоност изражава се кроз веће или мање симпатије према њима. Зато је потребно да се те симпатије одбију и да се пробуди гнев према страстима. И једно и друго се постиже свешћу да страсна помисао или страсни покрет представља непријатеља, колико год да су те помисли или покрети у стању да нас обману. Чим смо постали свесни да су нам страсти непријатељи, гнев против њих буди се сам од себе.
Препознавање непријатеља у страстима не изискује претеран напор. Довољно је да се стекне убеђеност у то да Бог не воли ништа страсно, и да стога не воли никога ко прима и негује страсно у себи. Страсно подиже Бога против нас, а нас одбија од Њега. А у томе је и наша коначна пропаст. Ове помисли и убеђења код пажљивог посматрача у трену засијају у свести и истога часа се одазивају у срцу непријатељством према страстима, гневом и расрђеношћу против њих. А да се ухватите у коштац са страсним помислима и кретњама, измишљајући различите оптужбе против њих – у то се не упуштајте. Успех који се тиме постиже је сумњив. Јер док размотрите све тачке оптужнице, оптужени – страст – седи ту, макар и на оптуженичкој клупи, и још увек се држи за свог адвоката – симпатију. А то значи држати нечистоту у себи, што је опасно. Зато чим приметите нешто страсно у себи, одмах и без икаквог премишљања препознајте у томе непријатеља и разгневите се на њега.

Comments are closed.