ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
13. Истинска срећа човекова – живот по духу. Најфинији омотач душе који служи као посредник између ње и тела и средство за општења душа између себе, као и са светом светитеља и анђела. Светло и мрачно стање омотача душе.
 
Хтео сам да одговорим на питање које се налази на крају прошлог писма, али приближио се Ваш имендан, па ми је пало на памет да Вам тим поводом изразим своје најлепше жеље.
Желим Вам пре свега здравље, јер је у њему услов за стицање свега онога што човек сматра за добро и за уживање у томе. Јер каква је утеха болесном и раслабљеном када су му сва чула у ненормалном стању. Изузетак су само духовне утехе. Оне не зависе тако од стања здравља и могу бити присутне без обзира на телесна страдања. Мученици су се за време самих страдања заиста радовали, нису само говорили да се радују.
А после овога, шта пожелети? Обично желе срећу. И ја Вам желим срећу. Али шта се ту заправо жели?! Јер до сада још нико није одредио шта је срећа или ко је заиста срећан. Ја схватам да је срећан онај ко се осећа срећним. Зато Вам то и желим. Желим Вам да се увек осећате срећном. Како и зашто? О овоме људи имају толико различитих мишљења да је тешко снаћи се. Ја ћу Вам једноставно рећи да док не живите у духу, не очекујте срећу. Душевни и телесни живот када теку како треба дају нешто налик на срећу, али то је само тренутна сенка среће која брзо ишчезава. Уз то они имају ту узбуркану средину која се образује између душе и тела, и која подстицана страсним помислима, жељама и осећањима увек има снагу, а поред ње, због отрова страсти, могуће је само опијање помоћу кога се страдање заборавља, као од опијума, али не и одсуство страдања и боли срца. Боли срца представљају неодвојив садржај таквог живота. Дух пак стоји изван граница сваке узнемирености и тамо узноси свакога ко у њему живи и, дајући му да окуси од духовних блага која су постојана, чини га истински и постојано срећним. И шта сад? Да се добре жеље окончају на томе? Не, мислим да је то мало. Ако би се наш живот завршавао овим животом, онда би свакако било довољно да се каже: будите здрави и срећни. Но, пошто се он не завршава тако, него се наставља и после гроба и тек тамо се појављује неоспорно као живот, онда добре жеље не могу бити потпуне ако Вам не пожелим да се удостојите да и тамо будете блажени. Будите блажени и тамо. Ја Вам то из свег срца и пре свега желим, и усрдно молим Господа да Вас безбедно проведе путем правог живота и да Вас после њега усели у Своје свеблажено Царство.
Вама се сигурно чини да је за то потребно да се испуне веома сурове претпоставке. Постоје свакако одлучујуће претпоставке, но да ли су оне сурове? На то ћу макар уопштено одговорити: и да и не, зависи од тога како је ко постављен од детињства. Судећи по томе мислим да оне за Вас нису сурове. Ви их већ и испуњавате. Само се чувајте и не одступајте.
Паде ми на памет да Вам за Ваше славље пошаљем колач, али не знам да ли бих умео да га направим. Покушаћу.
Ако нисте заборавили, својевремено сам са Вама причао о једној веома финој стихији, која је финија од светлости и коју зову етар. Али није ствар у имену, него у признавању да она постоји. Ја признајем да таква најфинија стихија постоји, да свуда прониче и пролази, служећи као последња граница бића. Сматрам уз то да у овој стихији пребивају сви блажени духови – анђели и светитељи Божији – пошто су и сами обучени у некакву одећу од исте те стихије. Од те се стихије састоји и омотач наше душе (под тим подразумевајте и дух, који је душа наше људске душе). Сама душа је – дух, нематеријална, али њен омотач је од те танке нематеријалне стихије. Наше тело је грубо а тај омотач душе је најтањи и служи као посредник између душе и тела. Кроз њега душа делује на тело и тело на душу. Али о томе говорим само узгред. Запамтите само да душа има најтању облогу и да је та облога наше душе иста као и код свих духова. На основу тога Вам већ није тешко да изведете закључак, да та најфинија светска (космичка) стихија, из које се састоји поменути омотачи и у којој пребивају сви духови, јесте посредница и за међусобно општење наших душа и тих духова.
Сада одвојите пажњу од те представе и усмерите је на за нас уобичајене ствари. Ви сада живите у Москви, седите међу зидовима свога стана, окружени са свих страна зградама и где год да погледате, свуда наилазите на препреке: многи предмети испречени су пред Вашим оштрим и далековидим погледом. Али ако би Вам било могуће да се издигнете изнад Москве у каквом балону, видели бисте без проблема не само њу целу, него и њену околину. Ако бисте се подигли још више, видели бисте и даље у круг. Појачавајући свој вид и подижући се све више и више можете да видите Санкт-Петербург, Париз, Лондон итд. Све ово стога што се Ваш поглед изоштрио и нема никакве препреке.
А сада опет о светима Божијим. Стихија о којој смо говорили свуда пролази и не наилази ни на какве препреке. Сунчев зрак пролази кроз стакло, а та стихија и кроз стакло, и кроз зидове, и кроз земљу и кроз све. Но, као што пролази кроз све, тако и они који пребивају у њој могу када је потребно да пролазе кроз све (као што је Спаситељ прошао кроз затворена врата у горњу одају, где су били апостоли). Они пребивају на одређеном месту, али када им се заповеди или када им буде дозвољено истога часа преносе се где год је потребно истом том стихијом и никакве препреке не само да не сусрећу, него их и не виде. Када је потребно преносе се, а када такве потребе нема, боравећи на своме месту у свим правцима виде шта је где и шта се где догађа. И када своје очи усмере према земљи, то јест на нас грешне, јасно виде и нас… Само, не ово наше грубо тело, које их се не тиче, него нашу душу, онакву каква је, не непосредно, него преко њеног омотача који је сродан са њиховим омотачем и са оном стихијом у којој живе – јер стање душе тачно се одражава на њеном омотачу.
Изволите сада замислите: седе двоје и разговарају, и при томе се расположења њихових душа разликују. Ни један од њих не види шта је на души оног другог, због грубе завесе тела иза које се душа налази; а анђели и свети ако их погледају видеће њихову душу онакву каква она јесте и шта је у њој – јер каква она јесте и шта је у њој, то се одражава на њеном омотачу. Ако су у њој свете мисли и осећања, њен омотач је светао, и при сваком светом осећању светао на посебан начин. А ако њене мисли и осећања нису сасвим чисти, онда ни омотач није светао, и од сваког нечистог осећања се помрачи, па буде час као магла, а час као мрак ноћи. Ако бисте се узнели на небо и погледали погледом анђела, свукавши са себе свакако ово тело, онда бисте, погледавши на земљу, уместо разнолике масе људи угледали неке сенке – светле, полусветле, магловите, мрачне. Е, тако нас виде житељи неба и, судећи по томе што виде, радују се или тугују.
Дозволите да Вас питам: како Вас види света чије име носите, нарочито сада, када Вас гледа пажљивије ради тога што се и Ви њој усрдније обраћате? Како Вас види ваш анђео чувар, који се увек налази поред Вас, и Сам Господ, Који телом седи с десне стране Оцу, али је и обећао да ће бити са нама у све дане? Како Вас виде, такви сте у ствари. Упозоравам Вас да оваквим питањем не желим да Вас узнемирим и тиме помутим Ваш празник; напротив, очекујем да Вам пружим духовну утеху и радост. Јер не могу да очекујем да Вас са неба виде као мрачну или магловиту. Ви још нисте стигли да се помрачите, зато Вас виде као светлу. У крајњој линији моја искрена жеља Вама за ваш имендан је: да увек останете такви и да Вас небески житељи увек виде као светлу. Тако ћете из овога живота да пређете право њима. То Вам желим од све душе.

Comments are closed.