ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
69. Туга и страхови. Невина забава. Прекид односа са лошим људима. Енглески апостол из секте духоносаца. Његова лажљивост.
 
Милост Божија нека буде са Вама!
Ваша туга са страховима је нешто несхватљиво. Шта Вам је? Код Вас је све у реду: и код куће и у Вашој души. Претрпите то. Шта да се ради?! Молите се Богу и Њему предајте и своју судбину и судбину свих својих. То је најсигурнији пут ка спокојству. Брините само о томе да не учините нешто што ће да прогневи Бога. То ће Вам донети и чврсту наду и трајно спокојство.
Сасвим је у реду да постоје неке пријатне породичне забаве. Само немојте страствено да им се предате. Бога не заборављајте и благодарите Му за сваку Његову утеху, примајући је баш као да долази из Његових руку. А када сте сами још усрдније се баците на колена пред Господа, молећи Га да Вас уразуми и да Вам укаже којим путевима да идете у животу. Али догађа се да забаве, чак и оне пријатне, доносе тугу, јер чак и да нису грешне, оне једноставно не могу да задовоље срце. Уосталом, колебљивост осећања је нама тако својствена и ми морамо да је трпимо, али наједно морамо да пазимо да се не промени, него да увек има потребну снагу, а то је – она главна одлука – циљ живота који сте за себе изабрали.
Јер шта?! Бог свакако тражи Ваше срце, и Ваше срце хоће Бога. Без Бога срце никада није сито, него непрестано жуди за Њим; осмотрите себе са те стране. Можда ћете ту пронаћи улаз у мир Божији.
То што сте се душом разишли са једном од Ваших пријатељица која је својом симпатичном и умиљатом природом вршила утицај на Вас, и то неповољан за циљ живота који сте себи зацртали, то је веома добро. Ви сте својевремено спомињали тај утицај, али ја сам пропустио да Вам кажем: припазите се. Али, слава Богу! Сада је ствар сама од себе пошла добрим путем. Наравно, не треба да допуштате непријатељство у срцу. Ограничите се на то да јој не верујете претерано и да њене слатке речи не примате к срцу. Држите се спокојно и немојте нарушавати миран однос.
Питате за мишљење о некаквом енглеском апостолу (Редстоку). Али у Вашим речима садржан је и одговор шта о њему да се мисли. Он каже да му се Господ јавља и да му наређује шта да уради или каже. Зар не видите, или тамо код Вас не виде, да је то преварант? Да му се јављао Господ, не би га послао код нас, него код Турака, или неких других неверника. Нашу веру је Сам Господ много пута потврдио и потврђује чудесима, светим моштима и јављањима Својим и Својих светитеља. Нас он нема чему да учи. Тај “апостол” не припада ни англиканској вери, него некој нарочитој, која се недавно појавила. Тамо се недавно појавила секта духоносаца. Неком је пало на памет да у Цркви Христовој треба да се понавља оно што је било и на апостолима, то јест да Дух Свети видљиво силази и видљиво делује у вернима. Неколико људи је поверовало том човеку. Размишљали су како то да постигну. Мислили, мислили и – смислили. Ко зна како они су дошли до убеђења да Дух Свети делује баш у њима, а други су им поверовали. Измислили су неколико сумњивих чудеса и разгласили то на све стране. Тако се око њих скупило доста лаковерних. Одвојили су се од осталих и увели сопствени црквени поредак. И тако је настала секта!
Од њих долази и тај Ваш “апостол”. Он стално прича о Светом Духу, како свако неизоставно треба да буде испуњен његовом благодаћу да би се спасао. Та његова мисао потпуно је тачна. Ја сам Вам о томе говорио у првим писмима. Но, то је уједно и једина истина, од свега онога што тај човек говори. Све остало је – лаж! Он виче: веруј, веруј, и Дух Свети ће доћи. Управо то је његова главна лаж! Вера заиста јесте незаменљив услов за добијање дара Дуга Светога, али само добијање дара не бива због вере као такве, него због вере кроз богоустановљене Свете Тајне. Тако је било и у апостолско доба. Ево случаја! Свети Павле је дошао у Ефес и сусревши тамо неке верне хришћане упитао их је да ли су примили Дуга Светога. Они су одговорили да нису чак ни чули за Дуга Светога. Показало се да су били крштени само крштењем Јовановим. Тада их је свети Павле крстио крштењем Христовим, а после крштења положио је на њих руке и они су се испунили Духом Светим. Крштењем су били обновљени, али нису добили дар Дуга Светога. Он им је био предат кроз апостолско полагање руку, а крштење их је само учинило способним и достојним за примање тога дара. Како је било са тим вернима, тако је било и са свима другима, и у време апостола и после њих. Тако то бива све до данас у Цркви Божијој, управо кроз свето миропомазање које су апостоли увели уместо полагања руку.
Сви ми који смо крштени и миропомазани имамо дар Дуга Светога. Он постоји у свима, али није у свима делатан. Како постићи то да дар постане делатан, показао сам Вам у мојим првим писмима. Потрудите се да их поново прегледате. Овде ћу додати само да други пут за то не постоји.
Вратите се сада на енглеског апостола и упитајте се има ли он сам дар Дуга Светога. Нема. Јер англиканци немају Свету Тајну миропомазања, без које, као без полагања апостолских руку, Дух Свети никада није силазио и не силази. 1<од англиканаца постоје само две тајне: крштење и причешће, а Свете Тајне миропомазања нема. Сходно томе код њих нема ни дара Дуга Светога. Њега нема ни код овог “апостола”. Он дакле прича о ономе што не познаје и проповеда о задобијању онога што ни сам нема. У његовим речима нећете наћи ни спомена о томе како се прима Дух Свети. Он објашњава само да је неопходно имати га, а затим позива: веруј! Отприлике: зини а Дух ће да улети.
Како само том “апостолу” пристају речи Господње: Лекару, излечи сам себе!
Изволите, прихватите ово, а моја размишљања пренесите и другима, нарочито ономе ко код Вас са одушевљењем говори о предметима вере. Преко њега такво мишљење о “апостолу” може да се прошири.
Нека Вас Господ благослови! Спасавајте се!

Comments are closed.