ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
25. Мисли поводом празника Крштења Господњег. Скривено дејство благодати коју добијамо у Светој Тајни Крштења.
 
Желео бих да поделим са Вама нека своја размишљања поводом празника Крштења Господњег – размишљања која се тичу Вас. Прво сам мислио да Вам поставим питање: како доживљавате своје Крштење? Шта је то – просто обред, или Вам даје нешто? Али потом ми се учинило да је много боље да сам одговорим. И ево, одговарам.
Крштење нам даје оно, што нам осим њега ништа друго на земљи не може дати. Оно спаја и сједињује нашу природу са божанском благодаћу, тако да из купељи крштења човек излази као што какав нови производ излази из мајсторске радионице, на пример звонце, у коме је бакру додато сребро. Слично звонце без сребра наизглед је исто као то са сребром, али њихов састав се разликује, различит им је звук, различити су им вредност и цена. Тако се разликују и крштен и некрштен човек. Ову разлику чини то, што се са крштеним сједињује благодат Дуга Светога, јер онај ко је крштен водом истовремено се крсти и Духом Светим. Наизглед, он је исти човек као и онај некрштени, али у ствари – по своме саставу – они се разликују, и то веома.
Тако се у светом Крштењу нашем природном саставу додаје још и нова, натприродна стихија, и остаје да скривено делује у нама. Ми крштење примамо у детињству и мада не знамо шта се са нама догађа, благодат се због тога ништа мање не сједињује са нама – од тада она почиње да делује у нама мимо нашег знања, само по благости Божијој, ради вере кумова и родитеља. Одрастајући, ми не можемо добро да разликујемо у себи шта је од природе, а шта од благодати која све од крштења пребива у нама и од тада нас није остављала, него је деловала на њој својствен начин. Али у прва времена, када су привођени у веру и крштавани одрасли људи, деловање благодати у њима показивало се истог часа, они су то могли да осете, а други да виде. Нарочито су упечатљиве бивале промене карактера и живота, када су, на пример, срдити постајали кротки, горди – смирени, шкрти – дарежљиви, развратници – целомудрени и друго. Нешто слично се у купељи крштења свакако догодило и са нама. Када одрастемо и почнемо да уочавамо своје добре стране, ми неретко постајемо сујетни због тога, или други због нас, пошто то приписујемо себи самима, иако све што је добро у нама треба да припишемо благодати Божијој, која све природно у нама преправља и много шта даје директно од себе.
Благодат од детињства скривено делује у нама. Њу у нама обнавља причешћивање Светим Тајнама Тела и Крви Христове; средина у којој одрастамо, ако је верујућа и благочестива, кроз хришћанско васпитање даје простор деловању благодати у нама. Уз такве услове ми из детињства излазимо сасвим другачији од оних који нису крштени. Мислим да Вам је пријатно да прихватите мисао и да верујете да сте облагодаћени. И не одричите се тога, него још више благодарите Богу. Благодат делује скривено, али неретко се и отворено покаже, кроз свете пориве и дела. Ако чешће будете посвећивали себи пажњу, живећи како доликује хришћанима, чешће ћете доживљавати и деловање благодати. Огањ постоји у дрвету, али је скривен. Почните да тарете дрво о дрво и појавиће се дим, а потом ће се показати и огањ. У јантару и печатном воску постоји електрицитет, али се не види. Протрљајте их и истога часа електрицитет ће се показати кроз привлачење било каквих ситних честица, па чак и варницу. И телеграф ћути, но чим машина почне да производи трење, електрицитет се истога часа буди и како само брзо почиње да делује.
Видите, дакле, облагодаћена кћери Божија, о чему се ту ради! Човек треба да таре себе (као дрво или јантар) живећи хришћанским поретком живота, па ће благодат Божија непрестано у њему да пројављује своју животворност. Постоје електрична сунца. Како? Помоћу одређених апарата покренута је велика количина електрицитета који се држи у том стању. И Вама желим да под дејством благодати, која Вам је дарована и која постоји у Вама, постанете такво самосветлеће сунце. Ето, опет смо дошли на исто: да човек не треба да жали себе, него да себе скреше и таре. Иначе у духовном смислу ништа нећемо постићи, мада ћемо наизглед бити веома лепи.

Comments are closed.