ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
79. Последњи немири и неспокојства. Предајте своју судбину у руке Божије уз молитву и храброст против непријатеља који доноси искушења.
 
Милост Божија нека буде са Вама!
Још увек немате мира. А кажите, како и да га имате?! Споља је све у реду, унутра сте све претресли, средили и утврдили својом одлуком. Па одакле онда немир?! Све је то од ђавола, од ђавола. Нема одакле другде да дође.
Осим ако није следеће. Да не мислите можда да сами, сопственим силама и умећем уредите свој живот, макар и у складу са оним што смо писали?! Погледајте, и ако је то макар и мало тачно, похитајте да исправите. Онда немира неће бити. Ето, дакле! Изволите прегледајте или у мислима проверите све што смо писали, и оно што Вам се догађало, и како сте на крају одлучили да уредите свој живот, и све то тако преиспитајте да на крају дођете до тврде одлуке да своју судбину бесповратно треба да предате у руке Божије. Затим станите на молитву и пошто се усрдно помолите реците пред Господом од срца: “У руке Твоје, Господе, предајем судбину моју, са свим оним на шта наилазим и шта ми се догађа. Од сада пресецам сваку бригу за себе, само једну задржавам – да увек чиним оно што је Теби угодно”. Реците то да бисте онда и на самом делу свецело предали себе у руке Божије, ни о чему се не бринући и мирно прихватајући све што се догоди, јер је тако Бог нарочито за Вас уредио, било то за Вас пријатно или не. Ваша брига треба да се састоји само у томе да у свакој прилици поступате по заповестима Божијим. То је једино што Вам је потребно.
Чим то прихватите, доћи ће крај свим немирима. Сада бринете сами за себе и све бисте хтели да уредите по своме. И онда Вам је тешко зато што није све онако како бисте хтели. А када све препустите Господу и када све будете примали као да од Њега долази и као корисно за Вас, онда више неће бити никаквог немира, него ћете само гледати око себе да бисте видели шта шаље Господ, како бисте поступали према смислу онога што Вам се шаље. Све што се догоди може да се подведе под заповест. И подведите, и поступајте према заповести, трудећи се да угодите Богу, а не сопственој жељи. Добро пазите шта говорим и покушајте да дођете до таквог расположења. Треба да учите, нема друге. И молите се за то.
Молим се Господу да Вас ослободи из тог положаја који сматрате неугодним за себе, али ипак додајем: ако је то угодно Његовој светој вољи и ако је спасоносно за Вас. И ослободиће Вас свакако када дође време. Обуците се у веру и трпите. Довољно је да једноставно посматрамо оно што се догађа па да дођемо до закључка да се ствари непрестано мењају. Ништа не стоји. Промениће се и то што Вас мучи. Доћи ће дани када ћете слободно дисати, и не само дисати, него летети, као лептир по цветовима, треба само да издржите један период који је предвиђен за трпљење. Домаћица стави колач у пећ и не вади га док се не увери да је печен. Владика света је и Вас ставио у пећ и ту ће Вас држати док се не испечете. Трпите и чекајте. Нећете седети у пећи ни тренутка дуже него што је потребно да се испечете. И онда ће Вас одмах извући напоље. Ако сами покушате да изађете, бићете као недопечени колач. Наоружајте се трпљењем. Рећи ћу још ово: према нашој вери онај ко мирно подноси непријатности на које наилази и прима их као из руке Господње, постаје учесник у подвигу мучеништва. Изволите то добро упамтите и тешите тиме своје срце.
Не може се живети без осећања, али човек не треба потпуно да им подлегне. Она морају бити умерена и правилно усмерена, а то се постиже расуђивањем. Ви сте под утиском и срце је поплавило Вашу главу. Чините онако као што сам Вам већ писао: унапред претпоставите где које осећање може да се пробуди и онда ступајући у те околности будите опрезни пред таласима срца или чврсто држите срце. То треба да се вежба, а вежбањем се може доћи до потпуне власти над собом.
Но, све је од Бога. Њему треба да прибегавамо. А ви пишете да се не молите. Паметна главице! Како то – не молите се? Немојте да читате само готове молитве, него и сопственим речима искажите Господу оно што Вам је на души и затражите помоћ. Видиш ли Господе како ми је? И тако даље. Не могу да изађем на крај са собом. Помози ми, Свемилостиви! И детаљно опишите своју потребу, тражећи за све одговарајућу помоћ. То ће бити права молитва. Увек можете да се молите сопственом молитвом, не читајући оне штампане, само немојте да угађате лењости.
Али зашто слушате онога ко Вам сугерише да одбаците молитву? Или не видите да је то ђаво. Очигледно ђаво. Он Вам шапуће на уши: одбаци је; а понекад као да обузме читаво тело па Вас гура што пре у постељу. Све су то његове смицалице. Али то је његов посао – да одвраћа од добра. А ми треба да радимо своје – да не одступамо од доброг дела док га не окончамо. Дакле, изволите наоружајте се храброшћу, не слушајте непријатеља и не обраћајте пажњу на оно што Вам дошаптава. А још боље је да се расрдите. Срџба на непријатеља, то је исто као да сте некога ударили у груди. Одмах ће да одлети.
Из свег срца Вам желим да се на крају смирите.
Нека Вас Господ благослови!

Comments are closed.