ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
54. О борби са страстима.
 
Настављам. Страсти су у нама, али нису аутохтоне. Разум је, на пример, суштински део наше душе и њега никако не можеш одвојити, а да душу не уништиш. Страсти нису такве. Оне су дошле са стране у нашу природу и могу да буду избачене из ње, што човеку не смета да и даље буде човек, него напротив, тек када буду изгнане остављају човека као правог човека, јер када су присутне у њему прљају га и чине од њега лице у многим случајевима горе од животиње. Када оне господаре човеком и када их човек љуби, тако се сроде са људском природом да када човек делује по њима чини се да делује по својој природи. То тако изгледа зато што човек који им се потчини делује по њима несвесно и чак је убеђен да другачије не може ни бити: природа.
Све ове (страсти) исходе из самоугађања, егоизма и самољубља, и на то се ослањају. Чим човек одбаци себе и одлучи да угађа само Богу, у самом том духовном чину страсти у потпуности губе свој ослонац и остају изван свести и воље којима су дотле господарили. Изгубивши ослонац оне већ губе ранију снагу, због које се човек и вукао за њима, као магаре за господарем. Раније чим се појави било каква страсна побуда човек се истога часа свим својим силама устремљивао на то да је задовољи, а сада више није тако. Показују се оне и сада, али уместо да одмах похита како би их задовољио, човек им се супротставља и тера их од својих очију.
Ето шта се сада и у Вама догађа, након што сте са таквим жаром одлучили да служите Господу, не жалећи себе. Страсти, истина, још нису стигле толико да се разгранају и ојачају у Вама, али ипак их има и Ви сте деловали по њима а да нисте били свесни да радите против себе, чак сте се понекад, на пример, хвалили својим благородним негодовањем, или својом благородном гордошћу, мада је она неблагородна и у свом благородном виду, једнако као и у сваком другом. Оне су понекад готово без вашег знања овладавале Вама; показиваће се и сада, али не треба да им пустите да загосподаре. Рекао бих да ни неће, зато што је сада том Вашом одлучношћу пресечена свака њихова власт – пресечена је чим сте одлучили да Бога ради нећете жалити себе. Али не знам како ће та ствар да иде, зато што није довољно само да се одлучи, потребно је да се и остварује – да се остварује стално, без уступака. Самосажаљење понекад тако обмањује, страсти понекад бивају наоко тако миле, да неће бити изненађење ако у будућности почнете опет по старом да служите страстима, а да тога не будете јасно свесни и да не примећујете.
Из овога видите да без обира на то што сте већ решили да угађате само Богу и што сте себи довољно појаснили шта од Вас тражи света и савршена воља Божија, строго морате да се држите следећих правила: Дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као мудри, користећи време, јер су дани зли (Еф. 5,1516). Ови зли дани су зло време, зло стање и околности у којима се налазимо услед злих страсти које су у нама. Будите трезвени и бдите (1.Пет.5,8). Пазите, бдите и молите се (Мк. 13, 33).
Над чиме бдети и шта пазити? Пажљиво погледајте да Вам се не би поткрала нека страст, пазите да Вас не превари и не натера да учините нешто што би јој годило, велико или мало. Чак и да нехотице пођете за страшћу и случајно учините неко страсно дело, то ће дело ипак бити лоше, учињено ђаволу за угађање, а не Богу. Треба тако да се поставите, да ђаво не извуче никакву корист од Вас, чак ни најмању. А због тога треба бити трезвен, бдети и пазити.
Сва та дела означавају једно: гледати да се ђаво на прикраде. Бдети, значи не спавати, не препуштати се нераду, него и душу и тело држати спремне. Бити трезвен значи не везивати се срцем ни за шта, осим за Бога. Пазити – значи строго гледати да се у срце не прикраде нешто лоше. Када своје силе будете држали спремним, када се срцем ни за шта не будете везивали и када пажљиво будете проматрали оно што се у Вама догађа, на прави ћете начин испунити горе наведене Господње и апостолске захтеве да стојите на стражи.
То је прво у борби са страстима. Чим се ђаво превиди или пропусти, одмах очекуј или ране или потпуни пораз. Примећени ђаво није страшан. Само му запрети и побећи ће. Лукавство наших духовних непријатеља је такво, да чим виде да су откривени, истога часа беже, мада то, свакако, не бива увек тако. Постоје ту и неваљалци који се ни на шта не обазиру, само улазе и улазе.
О свему томе још ћемо говорити. А сада – спасавајте се!

Comments are closed.