ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
42. Поздрав и добре жеље ономе ко се покајао и причестио Светим Тајнама. Од онога ко је ступио на пут истинског живота захтева се непрестано сећање на Бога.
 
Сада сте се свакако већ исповедили и причестили. Честитам! Нека Вам Господ дарује да то буде на јачање дуга, на приљубљивање срца уз Господа, на олакшавање животних путева и утеху, на духовну снагу за богоугодна дела.
Али пре свега Вам желим да осетите радост спасења у Господу. Јер Господ је у Вама, а где је Господ, тамо је и спасење. Једног незнабожачког цара на мору је затекла бура. Морнари у страху нису знали шта да чине, а цар је, по охолости која му је била својствена, рекао: чега се бојите, па ви возите таквог цара“. То су биле празне речи. А када се једном приликом подигла велика бура која је довела у опасност брод на коме је Господ са ученицима пловио преко Генисаретског језера и када су они не знајући шта да чине завапили: „Господе, спаси нас, изгибосмо!“ Он је најпре запретио ветру и таласима, а када су се таласи смирили и када је завладала тишина рекао је: Где је вера ваша*. (Лк. 8,23-25).
Дакле, тек у односу на Господа може се заиста рећи: чега се Бојите? Господ је са вама. То Вам и кажем: не бојте се ни унутрашњих ни спољњих таласа, јер је Господ са Вама. Не губите живу веру у то, па ће Ваше срце исповедати: Да пођем и долином сена смртнога, нећу се Богати зла;јер си ти са мном (Пс. 22,4). И сви који се причешћују треба да певају: Господ над војскама с нама је, бранич је наш Бог Јаковљев (Пс.45,8).
Сада када сте обновљени и оснажени благодаћу Божијом, када сте надахнути присуством Господа, изађите на дело Божије које сте тако усрдно прихватили, како бисте га савршавали док не дође вече Вашег живота. Да бих Вам помогао подсетићу Вас на једну тајну живота у Господу – непрестано сећање на Бога. У том сећању треба да се на сваки начин крепите све дотле док оно постане неодвојиво од Ваше пажње. Бог је свуда и увек са нама, уз нас и у нама. Али ми нисмо увек са Њим, јер га се не сећамо и допуштамо себи много тога што не бисмо допустили када бисмо Га се сећали. Потрудите се око тог сећања. Ту се не захтева ништа нарочито, само намера да се прихвати и да се запамти да је Господ у Вама, да Вам је близу, да гледа на Вас тако проницљиво, као да Вас гледа право у очи. Шта год да чините увек имајте на уму да је Господ близу и да Вас гледа. Потрудите се да се навикнете на то и навикнућете се, а чим се мало навикнете видећете како се спасоносно дело због тога одвија у души. Само не заборавите да сећање на Бога не треба да буде исто као и сећање на било коју другу ствар, јер оно треба да буде сједињено са страхом Божијим и побожношћу. Људи и бивају побожни од тога.
Ревносни хришћани имају посебан метод да би се што лакше навикли на сећање на Бога, а то је – непрестано понављање кратке молитве. Углавном је то: „Господе помилуј! Господе Исусе Христе, помилуј ме грешну!“ Уколико је још нисте чули, онда чујте, и, ако то још нисте чинили, онда од сада почните да творите. Било да ходате, или седите, или радите, или једете, или идете на спавање – стално понављајте: „Господе помилуј! Господе Исусе Христе, помилуј ме грешну!“ Услед честог понављања ове ће се речи тако везати за Ваш језик да ће се понављати саме од себе. А то веома уразумљује мисли које блуде или лутају. Али опет не заборавите да са тим речима сједините и побожност.
Оно што би сада још требало да Вам кажем, већ сам Вам написао чим сте изјавили одлучност да се прихватите дела како доликује. Изволите то сада поново погледајте. А о ономе на шта би још требало да Вас подсетим биће речи касније.
Будите мирни и радујте се што ступате на пут искреног служења Господу, на истински пут који треба да Вас доведе дотле да наследите Царство Небеско. Нека Вам помогне Господ и Пречиста Владичица!

Коментарисање није више омогућено.