ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
52. Сећање на Бога треба доводи до осећања топлоте или пламене љубави према Богу.
 
Ви се чудите зашто толико времена објашњавам све једно те исто. Кажете да је Вама потребно и много шта друго.
Сада сам заиста завршио. На Вама остаје само да то испуњавате. А што сам тако много говорио о сећању на Бога, то је зато што се у томе налази сва сила. Када се утврдите у том спасоносном сећању, не празном (пуком), него са побожношћу и другим топлим осећањима према Господу, тада ће Вас то сећање натерати да будете исправни и у свему осталом, тако исправни да ћете у тој исправности имати једну предивну привлачност, јер исправност може да буде и нескладна, одбојна. То сећање ће у Вама бити господар, организатор и устројитељ свих Ваших дела, а пре свега Вашег унутрашњег живота. У Вама ће се тада испунити оно што је апостол молитвено пожелео Ефесцима, а преко њих и свим хришћанима, када је рекао: Да вам (Бог) по богатству славе своје даде сипу, да ојачате духом Његовим у унутарњем човеку. Да се Христос вером усели у срца ваша (Еф. 3,1617). То и јесте оно што све време објашњавам. Апостол је ово сматрао за тако важну ствар, да се за то молио са нарочитим жаром: ради тога преклањам колена своја пред Оцем Господа нашега Исуса Христа (Еф. з, 14). Како онда ми о томе да не говоримо? Када се сећањем на Бога утврдите у унутрашњем човеку, онда ће се и Христос Господ уселити у Вас. То иде једно са другим.
Ево Вам знамење по коме можете да се уверите да је то предивно дело почело да се савршава у Вама – управо једно топло осећање према Господу. Ако будете испуњавали све што је прописано, онда ће то осећање убрзо почети да се пројављује све чешће и чешће, да би потом постало непрестано. Ово слатко и блажено осећање од првог свог појављивања изазива жељу и подстиче тражење, како се не би одвајало од срца, јер је у њему рај.
Хоћете ли да што пре ступите у тај рај? Онда ево шта треба да чините: када се молите, не одвајајте се (мислима) од молитве, него подстакните у срцу неко осећање према Богу: или побожности, или преданости, или благодарења, или величања, или смирења и скрушености, или наде; такође, када након молитве почнете да читате, не одвајајте се од читања а да не осетите истине које сте прочитали. Ова два осећања (метода), загревајући се међусобно, могу, ако будете пазили на себе, и читав дан да Вас држе под својим утицајем. Потрудите се да тачно испуњавате ова два метода па ћете и сами видети шта ће бити.
Када ствар дуго лежи под сунчевим зрацима она се јако загрева; тако ће бити и са Вама. Држећи се под зрацима сећања на Бога и одређених осећања у односу на Њега, Ви ћете се све више и више загревати неземаљском топлотом, а потом ћете постати и сасвим врели, и не само врели него и пламени. Тако ће се на Вама испунити: Дођох да бацим огањ на земљу, и највише од свега желим да се он што пре у свима запали (Лк. 12,49).
Додајте томе и следеће поређење: када искра падне на запаљив материјал, тај материјал почиње помало да се мења, затим плане и на крају буде потпуно захваћен пламеном. Мада је по природи таман, тај материјал постаје светао и светли због огња који га је обузео; тако ће бити и са Вама. Постепено ћете се угрејати, у Вама ће се запалити духовни пламен, прожеће Вас потпуно, сву ће Вас обузети и начиниће Вас светлом, мада сте сами по себи – тама. Сетите се при томе да смо у почетку говорили о некаквој облози душе, а потом и о зрачењу облагодаћене душе (Писма 1314,27). Ето шта ће бити са Вама и у Вама! Заиста је тако. Али прво су потребни труд и зној – а колико ће времена проћи то је познато само Богу, јер је све од Њега. Знајте само да Бог није увредљив, па да би због тога заборавио на труд Ваше љубави.

Comments are closed.