ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
78. Искушење због неправде и клевете од људи са стране. Трпљење клевета. Упозорење онима који желе да напусте родитељски дом да би добили слободу.
 
Милост Божија нека буде са Вама!
Опет?! Неправде, клевете! То сигурно долази споља. Но, одакле год да долази, рећи ћу Вам: будите не само храбри и јаки, него се и радујте. Значи да се у духовном погледу ствари код Вас одвијају добро. Господ Вас води ка очишћењу и непријатељ у Вама налази јаку противницу. Чврсто стојте на своме. Нема разлога да се узнемиравате због неправди и клевета. Бог ће судити ономе ко их шири, а онај коме су учињене треба спокојно да их трпи и да благодари Богу. Не заборављајте да постоји други живот, где ће сви бити оцењени и похваљени или покуђени. Трпите неправду? Добићете похвалу. Не трпите? Добићете покуду. Тамо нећете рећи: али то је неправда. Праведно или не – рећи ће – није твоје да судиш. Зашто ниси трпела?!
Неправде не долазе од Бога, али их Бог допушта на добро онима који их трпе. Заиста на добро! То није обична фраза. Навешћу Вам пример мученика. Како их све нису злостављали. А Господ? Био је ту, видљиво им се јављао, тешио их је, олакшавао њихова страдања, али их је ипак остављао на мукама – да трпе до краја како би се овенчали потпуним венцем. Тако свака неправда и клевета припрема венац. Али онај на кога неправда и клевета падну, треба да их претрпи. Е то је сада и Вама потребно. Па изволите мирно да трпите, шта год да Вам се догађа. То Бог тражи од Вас ради Вашег добра.
Ви кажете: страшно је читав живот подносити неправде. Свакако да је страшно. Зато се оном ко иде за Господом и каже: буди храбар и постојан у срцу. Напред је крст. Дакле не остаје Вам ништа друго него да се прихватите патње, лишавања и клевете. У том прихватању је, рећи ћу Вам, почетак истинског пута. Онога тренутка када прихватите, почињете да следите Господа. Изволите размилите о томе и одлучите по Божијем. Ваш успех зависи од исправне одлуке у тој ствари.
Ви бисте да напустите родитељски дом јер осећате да Вас они гуше, а не знате ни где бисте пошли. Дужност је родитеља да Вас чувају; ја мислим да Вас они и чувају као зеницу ока. А ако је то у нечему противно вашим жељама, треба да се покорите. Не би било праведно да код њих уочавате само жељу да буде по њиховом, него би природније било да ту видите жељу да Вас заштите и осигурају од свега. А то је плод љубави. Нека увереност у то умањи горчину коју осећате зато што им се покоравате, ако такву горчину осећате због своје непослушности.
Јер Ви сте дужни да том покорношћу узвратите за све оно што у породици добијате. Храна, одећа и кров – мада ни то није мало – ипак не представљају оно главно. Главна је сигурност од непријатности споља. Штите Вас орлова крила. Орлов кљун и канџе спремни су да поразе свакога ко покуша да Вас повреди или да Вам причини непријатност. То благо се ничим не да заменити. Чим нестане орла који Вас штити, насрнуће на Вас. Сад нико нема приступа, а тада ће сви да навале. Како је само страшна несигурност. Ви то ни замислити не можете, јер још нисте доживели. И не дај Боже да доживите. Имате ли сигурност? Онда је чувајте и не покушавајте да се извучете од ње. Јер одатле треба да пређете опет у сигурност – унутар манастирских зидина. А да у борбу ступате сами – не, не и не. Одмах ћете бити нападнути и нећете моћи да се заштитите.
Шта значи тако силна тежња ка слободи коју показујете? То је најгори могући порив. Ваш пут је већ одређен. Где бисте Ви? Јесте ли одредили шта хоћете, када толико желите слободу? Унутарњу слободу немате зашто да тражите, јер она већ постоји, пошто представља неодвојиво својство дуга. Њу Вам нико не може одузети. Испада да желите спољашњу слободу. Али изволите, размислите, у којој је мери допустива и достижна таква слобода? Куд год да погледате, увек ћете бити окружени истим таквим слободама као што је Ваша, и равноправним њој. Шта год одлучите да урадите, своја дела увек треба да прилагодите делима других људи, што представља ограничење за вас и вашу слободу. То ограничавање слободе представља нешто законито и против тога, као што знате, не можете да се буните. Пошто је то тако, тежња за слободом је јурење за дугом па и више од тога – жеља да се ухвати привиђење. Дакле, то што хоћете је потпуно бесмислено.
Изволите да укротите своје пориве. Деца треба да слушају своје родитеље и њихове савете, те да своја дела и свој живот уређују тако што ће им се добровољно потчињавати. То Вам је закон слободе! А шта сте Ви мислили? Мало овамо, мало онамо, и нико да не сме да Вам приговори. Права еманципована девојка! Проверите да не болујете можда од гордости? Јер све еманциповане девојке су горде.
Хоће ли се коначно нешто догодити? Свуда видим оне који нешто покушавају, али не видим да је ико од њих срећан. Какав је онда смисао таквих порива? Никакав. Само хвалисавост: склањај се с пута! Ја тако хоћу! Ко ће да ми нареди? И безглаво јуре тако непослушни док не упадну у провалију из које нема излаза. Изволите, обратите пажњу на ово када су пориви у питању: ја ћу то урадити, ја ћу то да одлучим.
Једна од Ваших намера је веома добра. Не представља ли можда она упутство како да уредите живот? Разумем да бисте желели да се посветите неговању болесника. Али није добро што се та жеља појављује међу тако гаотичним тежњама. Још не видим како бисте уредили свој живот. Чекајте, као што сам Вам већ писао. Господ ће све да уреди. Ваше гнездо је топло и удобно. Седите у њему док не дође време да полетите.
Нека Вас Господ благослови!

Comments are closed.