ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
71. Хлађење према молитви. Непажљива и ужурбана молитва. Како то да се избегне? Читање молитава напамет.
 
Милост Божија нека буде са Вама!
Пишете: “Моја молитва нешто лоше иде”. То што молитва иде лоше, за то није крива она, већ онај ко се моли. Трудите се да се молите како треба. Ко лоше пише, на њега подвикну и запрете му па почне да пише како је исправно. Изволите подвикните на себе и запретите себи судом Божијим – па ћете почети да се молите како треба. Људска дела исправљамо пажљиво, зато што ће људи видети па ће почети да нас прекоревају, а дело Божије обављамо како нам се хоће, јер Господ ћути и не прекорева нас истога часа, остављајући усрдности Своје деце то како ће да Му служе. О, како ће горко да буде када људи постану свесни кривице пред Самим Господом због свега овога.
Па где се дела Ваша молитва?! Јер она је добро пошла и Ви сте већ осетили њено добро дејство у срцу. Рећи ћу Вам где се дела. Помоливши се једном-два пута усрдно, и осетивши код светог Сергија брзу помоћ од молитве, Ви сте помислили да се Ваша молитва већ усталила и да немате око чега да бринете: она ће и сама да иде добро. Пошто сте допустили такву мисао, Ви сте, стајући на молитву, почели немарно и ужурбано да их читате, а уједно сте престали да пазите на своје мисли. Услед тога Ваша пажња се расејала, мисли су Вам се разишле на разне стране и молитва више није била молитва. Једном или два пута сте тако поступили и Ваша молитва је потпуно нестала. Изнова почните да је задобијате и иштите је за себе од Господа.
Из овога ћете научити да ниједно духовно дело, а понајпре молитву, никада не треба да сматрате за нешто што се усталило, него увек треба да се понашате тако као да је савршавате први пут. Оно што се чини први пут, то је праћено јединственом усрдношћу. Ако се приступајући на молитву увек будете држали тако као да се још никада нисте молили како треба и да сада први пут хоћете то да учините, онда ћете молитву увек савршавати са потребном усрдношћу. И она ће се одвијати како треба.
Мислим да сте Ви почели превише ужурбано да обављате своје молитвено правило, било како, само да га што пре завршите. Ништа толико не вређа Господа као ово. Боље немојте да читате све прописане молитве, али то што читате читајте са страхом и побожношћу, него да их све читате тек тако. Боље је једну молитву прочитати или изрећи сопственим речима, али усрдно, на коленима, него тако. Почели сте тако да се молите, а плода нема. Изволите, прекорите себе због такве непажње. Знајте да нико од оних који се пажљиво и усрдно моле не оставља молитву док не добије њене плодове. О, каквога блага се лишавамо када допуштамо себи да се непажљиво молимо!
Одакле журба на молитви? То је несхватљиво. Другим пословима посвећујемо сате, и не чини нам се да трају дуго, а чим станемо на молитву чини нам се да не знамо колико дуго већ стојимо. Па се онда пожурујемо како бисмо је што пре окончали. Таква молитва нема никаквог значаја. И шта онда да се ради? Ево шта неки раде да не би подлегли таквој самообмани: одређују себи за молитву четврт сата, или пола сата, или сат, како им одговара, и тако прилагођавају своје стајање на молитви да када часовник откуца пола сата или пун сат они знају да је време за молитву истекло. Затим, када стану на молитву не брину више о томе колико су молитава прочитали, него само да се током читавог времена које је за молитву одређено посвете Господу на прави начин. Други раде овако: када одреде себи време за молитву они установе колико бројаница могу да прођу за то време када их не окрећу брзо. Затим када стану на молитву они без журбе прођу бројаницу одређени број пута док за то време умом стоје пред Господом било да са Њим беседе сопственим речима, било да читају неке одређене молитве, побожно се клањајући Његовој безграничној величини. И једни и други се на молитву тако навикну да им ти тренуци увек бивају слатки. Чак се ретко догађа да на молитви проведу само одређено време, него га и удвоструче и утроструче. Изволите изаберите за себе неки од тих метода. И онда га се обавезно држите. Јер ми без тачних правила не можемо. Усрдним пак молитвеницима никаква правила нису потребна.
Ја сам Вам већ писао да молитве научите напамет и да их, када стајете на молитву, читате напамет, не узимајући молитвеник у руке. То је свакако добро! Када станете да се молите читајте научену молитву или псалам и сваку реч не само промислите него и осетите. Ако од неке речи молитве или псалма почну да се јављају сопствене молитвене мисли, не пресецајте их, пустите их нека теку. Јер Вас више није брига хоћете ли прочитати толико и толико, него само колико ћете времена провести на молитви, што ћете знати или према бројаницама или према сату. И онда нема разлога да се жури са читањем молитава. Нека за све то време прочитате један псалам или једну молитву. Неко је причао како му се често догаћа да за све време одређено за молитву прочита само једно “Оче наш”. Јер се свака реч за њега претвара у читаву молитву. Други је причао да када му је неко објаснио да и тако може да се моли, он је читаву јутарњу молитву престојао у побожној молитви, читајући: “Помилуј ме Боже”, и није стигао да доврши читање псалма.
Изволите навикавајте и себе да се тако молите, и даће Бог па ћете брзо однеговати молитву у себи. А онда већ више неће бити никаквих правила. Трудите се, иначе ништа неће бити од Вас. Ако не будете напредовали у молитви, не очекујте успеха ни у чему другом. Она је корен свега.
Нека Вас Господ благослови.

Comments are closed.