ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
34. Продужетак о посту. Припремање за исповест. Преиспитивање живота.
 
Да наставимо са нашим излагањем о посту.
Све што је речено представља оквир у који се ставља пост, или спољашњи ред и поредак кога се обично држе они који добро посте. И Ви се потрудите да се тога придржавате ако хоћете добро да постите. Само немојте да узимате намргођени израз и не помрачујте своје лице. Све чините радо, са добрим и радосним расположењем дуга. Време проводите као они којим предстоји гозба код цара. Они мисле и говоре само о томе каква ће бити та гозба, како ће се сусрести са царем, шта ће рећи, како ће их он поздравити, како ће се што боље припремити, да се не осрамоте и слично. Али Вас очекује нешто неупоредиво боље и узвишеније – предстоји Вам гозба не код земаљског, него код Небеског Цара. Ако се потрудите да се припремите тако да се допаднете Цару, Он ће Вас похвалити, добићете оно што нема цену и бићете неизрециво обрадовани.
Рекли сте да ћете да постите, онда постите! Нека Господ благослови! Изволите, поразмислите о томе како да се припремите. Старе гаљине треба да замените новим. Ако се нешто од старог учини погодним, онда га треба опрати, изглачати и показати га у оном облику као да је сасвим ново. Тиме хоћу да кажем како треба да преиспитате себе: лоше да одбаците а добро да задржите, поправите и усавршите.
Уђимо дакле у себе и почнимо да прегледамо чега све ту има.
Да се у то меша неко лице са стране неумесно је и сасвим немогуће. Нико не може да уђе у Вас и да разабере дела Ваше савести, осим Вас самих. Изволите дакле то сами да учините. Ја ћу Вам тим поводом дати само неколико упутстава. И у оним књигама које сам Вам одредио за читање наћи ћете многе савете о томе. Али рећи ћу још нешто.
Да би себе добро прегледали треба да обратите пажњу на три стране нашег делатног живота: на дела – појединачна, обављена у одређено време и на одређеном месту, у одређеним околностима; на расположења срца и карактеристичне склоности, које се крију иза дела; и на општи дух живота.
Читав наш живот састоји се из непрекидног делања: мисли, речи и дела која се непрекидно смењују и једни друге изазивају. Претрести сва та дела, свако посебно, и одредити њихову моралну вредност – то је потпуно немогуће. Чак и када бисте хтели да се присетите и просудите дела која сте обавили током једног дана, ни то нећете моћи да учините. Човек је биће које је свагда у покрету. Шта он све помисли и уради од јутра до вечери! Колико ствари уради од исповести до исповести! Нема потребе да се све потанко истражује и посебно просуђује. Јер имамо стално будног стражара – савест. Оно лоше што је учињено, она неће превидети; и колико год јој ви објашњавали да то није ништа, она неће престати да говори своје: лоше је, лоше је. Ето вам првог дела: да слушате савест и да сва она дела која савест разоткрије признате за грешна и спремите се да их исповедите.
То се може назвати првим и последњим делом: да схватите да сте криви за оно за шта Вас савест оптужује, да одлучите да то убудуће избегавате. Понекад се догоди да она нешто не примети, или због некакве збуњености, или због тога што је било давно, а нешто можда и због тога што не сматра за грех због непознавања или непотпуног познавања онога што је за нас обавезно. Ту се, као помоћ савести, треба обратити заповестима Божијим, изложеним у речи Божијој, прегледати их и запитати се нисмо ли учинили нешто против ове или оне заповести. При томе ћемо се сетити много чега што смо заборавили, док ће нам се много шта представити у другом светлу, а не онако како смо дотле видели.
Реч Божија је налик на огледало. Као што свако гледајући у огледало види где је која флека или зрно прашине на лицу или на одећи, тако и душа, читајући реч Божију и разматрајући тамо набројане заповести не може да не види је ли према тим заповестима исправна или неисправна: савест, просвећена при томе речју живог Бога, истога часа ће јој то нелицемерно рећи. Ево Вам и другог дела. Испитајте заповести и погледајте да ли их испуњавате или не. На пример: заповест да дајете милостињу сваки пут када Вам неко затражи – погледајте да ли сте увек тако чинили или не. Понекад сте одбијали да то учините без неког оправданог разлога, једноставно сте презрели сиромага. Ако се покаже да је то – у питању је грех. Заповест каже да свакоме све треба да се опрости, чак и оно непријатно и увредљиво. Погледајте да ли сте увек били попустљиви, да није било спорова, тешких разговора, па чак и свађа. Ако приметите да је било, онда констатујте да је то грех, мада савест обично не примећује такве ствари. Још нешто: сву своју наду човек треба да полаже на Бога. Да ли је код Вас увек било тако? У обичном току ствари то нећеш ни приметити, али када се појави нека велика потреба, истога часа се показује да ли се душа ослања на Бога или на нешто друго, а да на Бога заборавља. Несумњиво је да и све сопствене снаге човек треба да употреби како би се извукао из неугодних околности, јер и оне су од Бога, али коначан успех може се очекивати само од Бога, због чега му се треба обраћати са молитвом за помоћ, а када се дело оконча, благодарити Њему као једином избавитељу, не помињући сопствене снаге. А сада погледајте да ли сте поступали тако. Ако нисте, констатујте опет: грех. Поступите овако са сваком заповешћу и откривајте којим сте делима преступили коју заповест. На тај начин детаљније ћете испитати своја дела.
Али како то лакше да учините? Учили сте Катихизис? Тамо је растумачена свака од њих и показано је која нам се добра дела којом заповешћу налажу, а који су греси којом заповешћу забрањени. Узмите га и помоћу њега преиспитајте своја дела. Чини ми се да код куће имате књижицу “Како исповедати и како се исповедати” преосвећеног епископа Платона Костромског. Тамо су веома детаљно набројана питања која треба поставити онима који се исповедају. Са њом ће Вам можда бити још лакше да се преиспитате.
Мислим да Ви први пут желите да се позабавите собом како треба и да одредите ко сте и шта је у Вама. Потрудите се да према овом упутству добро погледате себе. После, други пут, то више неће бити тако сложено дело за Вас. А сада се потрудите.
Шта Вам још остаје да учините после овога, написаћу следећи пут.

Comments are closed.