ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
64. Усамљеност. Како избећи чамотињу. Читање књига и изучавање наука.
 
Милост Божија нека буде са Вама!
Пишете: “Остала сам сама и досађујем се”. То је природан осећај. Али мени се чини да њега код Вас не би требало да буде након Ваших одлука и онога што Вам је потом саветовано да чините. Да сте макар и мало прихватили те савете, Ви се никако не бисте осећали усамљеном, мада сте сами. Не бисте се сматрали усамљеном јер бисте знали да је Господ близу, да је близу и Ваш анђео чувар , и то не у мислима, него заиста. Тада би осећај усамљености био сасвим неумесан, а сходно томе и досађивање због њега. Но, претпостављам да је такав напад чамотиње код Вас био тренутан и да се брзо развејао.
Ипак, убудуће, увек када будете у прилици да останете сами, што пре се сетите да су са Вама Господ и Ваш анђео чувар и пожурите да тренутке усамљености искористите за неометано пребивање са Господом и слатку беседу са Њим. Дивна је усамљеност која се проводи у том духу. Желим Вам да једном окусите ту сладост, да бисте је желели као какав рај на земљи.
Недавно сам, прелиставајући једну књигу, наишао на савете оца (грофа Сперанског) својој ћерки. Ту се између осталог говори и о томе како избећи чамотињу. Ево шта он саветује. Свако, каже, има свој круг свакодневних послова које обавља. Али доста је и оних људи чији су послови једноставни и краткотрајни. Њима зато преостаје много слободног времена, и ако га некако не испуне, не могу да избегну чамотињу. Ево ти најсигурнијег средства да би је избегла: све уреди тако, да ти ни један минут не протиче у празно и да све твоје време буде испуњено одговарајућим пословима, како би те по окончању једног посла, чим будеш слободна, спреман чекао други, кога би се без оклевања прихватила. Који су то послови? 1. Естетска занимања: музика, певање, цртање. Али то није насушни хлеб, то су колачи. 2. Некакав ручни рад – везење, шивење и слично. 3. Али најбоље средство против чамотиње је – пронаћи задовољство у озбиљном читању и изучавању предмета који су ти дотле били непознати. Знај и то, да чамотињу не прогони толико читање, колико озбиљно изучавање.
Још тада ми је пало на памет да Вам за сваки случај пренесем овај рецепт. Али сада се заиста показала потреба за њим. Потрудите се да га прихватите и да га се придржавате. И онда сигурно више нећете осећати чамотињу. Знам једнога човека који је увек сам, никуда не излази и никога не прима. Питају га људи: “Како ти није досадно?” А он одговара: “Немам времена. Посла је тако много да почнем са радом чим отворим очи, и тако радим и радим, и никако ми не полази за руком да све обавим пре но што опет пођем на починак и склопим очи”.
Скрећем Вам пажњу на то да се под озбиљним изучавањем о коме отац говори ћерки подразумева изучавање или целих наука, или појединих њихових области. Затим, очигледно је да се одбацује било какво читање испразних књига. Чини ми се да Вас то и иначе не привлачи. И добро је што је тако. Не одступајте од тог обичаја. Читајте пре свега духовне књиге. То је област најозбиљнијих предмета и, што је главно, најпотребнијих. У тој области све је ново и никада не застарева. Што је више будете упознавали, то ћете чешће наилазити на предмете који су Вам још непознати. Жеља да се ти предмети упознају, као и прилагођавање свега осталог том циљу, заправо се и појављује само онда када неко истински ступи на пут духовног живота. Сматрам да Вама тај пут није стран од онога тренутка када сте решили да угађате Господу.
Изволите, дакле, читајте књиге о томе и умудрујте се. Нека Вас Господ благослови!

Comments are closed.