ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
50. Продужетак. На који је начин могуће подстаћи у себи непрестано сећање на Бога са љубављу.
 
Још реч-две као допуну ономе што је речено.
Потребно је сећати се Бога. Ово треба довести дотле да се мисао о Богу сроди и помеша са умом и срцем и нашом свешћу. Да би се утврдило такво сећање и таква мисао, треба се вредно потрудити над собом. Потрудите се и Бог ће дати, па ћете то достићи. А ако то не достигнете, ништа од Вас неће изаћи, никаквог успеха нећете имати у духовном животу, њега чак неће ни бити, јер баш то и јесте духовни живот. Ето колико је то суштински важно!
Напрежући се да држите мисао у Богу, немојте је држати голу, него сједињујте са њом и све Вама познате појмове о Богу, божанским својствима и дејствима, удубљујући ум час у једно час у друго. Више размишљајте о Божијем стварању и промислу, о ваплоћењу Бога Логоса и о делу нашег спасења које је Он савршио, о Његовој смрти, васкрсењу и узношењу на Небо, о слању Дуга Светога, стварању Цркве у којој се чува истина и благодат, и о припремању небеских обитељи за све оне који верују у Царство Небеско, па и за Вас саме. Додајте и размишљања о својствима Божијим: о неизрецивој благости, премудрости, свемоћи, правди, свудаприсутности, сведржитељству, свезнању, свеблаженству и узвишености. О свему овоме изволите расуђујте и за време молитве, а још боље посебно, приликом читања. Када о свему расудите и када све јасно будете видели, онда приликом размишљања о Богу нећете имати само голу мисао, него мисао која ће бити праћена и која ће привлачити многе друге спасоносне мисли, које ће деловати на срце и подстицати енергију дуга. Можете саставити своју кратку захвалну молитву Богу, у којој би се нашло све ово. На пример, можда у оваквом облику: Слава Теби, Боже, Коме се у Тројици клањамо, Оче, Сине и Свети Душе! Слава Теби Који си створио све! Слава Теби Који си нас удостојио свога лика! Слава Теби Који нас ниси оставио у паду нашем! Слава Теби, Господе Исусе Христе, Који си дошао, ваплотио се, пострадао, умро за нас, васкрсао, вазнео се на Небеса и послао нам Пресветог Дуга, Који је Цркву Твоју устројио за наше спасење, и Који си нам Царство небеско обећао и подарио! Слава Теби Господе, који си на диван начин устројио спасење и сваког човека и читавих народа. Слава Теби, Господе, Који си и мене привукао на спасење.
Потрудите се да ову последњу тачку посебно појасните, доведите себе до свести о великим милостима Божијим управо према Вама и потом стално због њих благодарите Богу. Благодарите због тога што Вам је дао да се родите и да дођете на свет у хришћанском народу, од побожних родитеља и да добијете тако добро васпитање. Благодарите и због тога што Вам даје да донесете такве свете одлуке какве сте недавно донели, и још Вам даје снагу да их остварите. Погледајте читав свој живот од почетка, од када се сећате себе, и обратите пажњу на све случајеве неочекиваног избављења из невоља и добијања радости. Многе несреће ми и не примећујемо, јер пролазе неприметно за нас. Када се окренемо за собом не можемо а да не видимо да је било несрећа које су нас мимоишле, али како су нас мимоишле, то не умемо да кажемо. Погледајте такве случајеве у вашем животу и исповедите да је то била милост коју је Бог показао према Вама зато што Вас је заволео. Знајте да је безбројно мноштво скривених за нас милости Божијих, јер све је од Бога. Исповедите ове милости и од свег срца заблагодарите Богу. Али ако добро погледате ток Вашег живота, наћи ћете и не мало случајева очигледне милости Божије према Вама. Било би несреће, али она Вас је не знано како мимоишла. Бог Вас је избавио. Исповедите ово и заблагодарите Богу Који и Вас љуби.
И свест о милостима које су заједничке за све такође загрева срце, па ће се тим пре оно загрејати од посматрања милости управо према Вама. Љубав распламсава љубав. Када осетите како Вас Господ љуби, не можете да останете хладни према Њему: срце ће и само да пође ка Њему са благодарношћу и љубављу. Држите срце под утиском такве убеђености у љубав Господњу према Вама, и топлота срца ће брзо прерасти у пламен љубави према Господу. Када се то догоди неће Вам више бити потребна никаква подсећања да бисте се сећали Бога, и никакве поуке како да у томе успете. Љубав неће допустити да и на тренутак заборавите љубљеног Господа. То је – граница. Изволите, прихватите ово, прихватите са убеђеношћу. А потом управо на то усмерите сав свој труд, предузет ради утврђивања у уму и срцу мисли о Богу.
Можда ће Вам бити тешко да сами размишљате о Божијим својствима и дејствима. Али мислим да имате дела светитеља Тихона. У његовим писмима наћи ћете веома добру потпору. Светитељ јасно сагледава свако својство и дејство Божије и представља га топлим и уверљивим речима, што ће се, ако будете читали пажљиво, прелити и у Ваше срце.
Још једну стварчицу би требало да Вам појасним, али о томе други пут.

Comments are closed.