ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
35. Продужетак. Преиспитивање расположења срца. Одређење главног карактера или дуга свога живота.
 
Настављам. Друга страна живота – расположења или склоности срца. Дела још не пружају човеку пуну свест о себи. Треба ући дубље у себе и размотрити какво је срце – и на то више обратити пажњу него на дела. Може да се догоди, на пример, да неко случајно не буде предусретљив (не помогне другоме), иако има милостиво срце. А други неће дати не случајно, него зато што пати од тврдичлука. Наизглед, оба су дела једнака, али по унутрашњем расположењу оних који делују међу њима постоји велика разлика. Расположења означавају постојана душевна стања која одређују карактер и нарав човека, и одакле долазе његове најбоље жеље и усмерење његовог деловања. Она међу њима која су добра називамо добродетељима, а лоша – пороцима, порочним склоностима и страстима.
Каква расположења треба хришћанин да има у срцу, о томе говори Спаситељ у блаженствима: смирење, скрушеност, кротост, правдољубивост и истинољубивост, милостивост, чистоту срца, мирољубивост и трпљење. Свети апостол Павле указује на следећа хришћанска добра расположења срца као на плодове Дуга Светога: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање (Гал. 5,2223). На другом месту: обуците се, дакле, као изабраници Божији, свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост, подносећи један другога и опраштајући један другоме ако ко има тужбу на кога; као што Христос опрости вама, тако и ви. А поврх свега тога, обуците се у љубав, која је свеза савршенства: и мир Божији нека влада у срцима вашим, на који сте позвани у једноме телу, и будите захвални (Кол. з, 1215). Насупрот овоме стоје пороци или страсти извор свих злих дела која нас уништавају. Најважније међу њима су гордост, сујета, користољубивост, неуздржање, гнев, мржња, завист, лењост, страст према чулним задовољствима, униније и очајање. За њих је апостол узаконио да хришћани не само да не треба да их имају, већ не треба чак ни да их спомињу међу собом: да се и не спомиње међу вама (Еф.5,2).
Видите како је строго! Дакле, изволите добро погледајте да нема каквих злих склоности или страсти. Код свакога има помало од њих, али нису дубоко укорењене и стално присутне. И свако има једну главну страст око које се испреплету све остале. Пре свега, морате се потрудити њу да пронађете. Мада она сада није сасвим видљива, пошто сте још млади, њени трагови требало би да се примете ако се удубите. Када је пронађете, и другима ћете потом лакше одредити место – која јој је ближе, а која даље. И потрудите се да схватите устројство свога срца. То је драгоцен добитак! Јер кад после тога почнете да се очишћујете од страсти и злих склоности, биће Вам јасно на коју страну треба да усмерите снагу и главни ударац – управо на своју основну страст. Када њу савладате, све друге ће се разбежати саме од себе: као у рату када се разбију главне непријатељске снаге, остале се побеђују без муке. Лако је исправити дела. Немој да делаш и – готова ствар. Али преломити и исправити срце, то није могуће одједном. Предстоји борба.
У борби пак када не знаш где да усмериш ударце можеш изгубити снагу и доживети неуспех. Зато се потрудите!
Трећа страна живота је дух живота. То је главно и уједно најмудрије дело. Зли дух је тако лукав и тако уме да се маскира добротом и пристојношћу да је човеку потребан веома оштар духовни поглед како би га приметио. Но, зато се добри дух лако види, јер он је један и јединствен – живети за Бога и оставити све друго. Њему супротан је дух живота за себе (егоизам). Тај дух веома често, ако не и увек, добија допунски смер: живети за свет.
Ако дакле узмемо да се дух живота одређује на основу тога за кога човек живи, онда Вам неће бити тешко да одредите дух свога живота, када одредите за кога живите или, пошто Ви тек почињете да живите, за кога више желите да живите, чему више тежите својим срцем и коме више желите да посветите свој живот. Дух свога живота одређујте према ономе шта Вас више привлачи, мада је он код Вас тек у зачетку, као слабашно птиче. Дух онога ко живи за Бога је богобојажљив и труди се да угоди само Богу. Ко живи само за себе, дух његовог живота је самоугађачки, егоистички, користољубив или телесан. Ко живи за свет, његов је дух сујетан. По тим цртама извидите који дух дише у Вама.
Судећи по томе како силно сте пожелели да се приближите Богу, треба претпоставити да је Ваш главни дух – добар, истински дух, какав и треба да буде. Судећи опет по томе што сте некако недружељубиво дочекали светски начин живота, у коме је дух света, може се претпоставити да тај дух у Вама нема ни места ни снаге, мада Вас лако може обузети ако будете неопрезни. Остаје још сумња да нема можда егоистичког дуга. Мени се чини да има мало, мада не знам колико је јак. Али нека, пошто сте силно пожелели да се приближите Богу, и пошто Ваша душа не припада свету, Ваш егоистички дух ће брзо да испари, ако вашем срцу дате простор да се све више и више размахне стремљењем према Богу. Изволите, примите то на знање.
Дакле, видите шта Вам предстоји да учините, па то и учините. На први поглед учиниће Вам се као велико и компликовано дело, али у суштини је једноставно и лако. Помолите се Богу, саберите се, и све може да се среди за једно вече. Не треба да идете преко мора, довољно је да разаберете чега све има у Вама. Ипак, не одлажите за сутра. Не! Позабавите се тиме одмах, од самог почетка поста. Постепено ћете све разазнати темељније и јасније. Тешко ће можда бити само овај пут. Али ако потом почнете да живите онако како налаже Ваш добри дух, онда ће Вас сам живот довести до најпотпунијег самопознања. Јер због чега углавном не познајемо себе? Зато што смо немарни.
Претпоставимо да сте добро преиспитали себе и да сте пронашли многе неисправности. Шта даље? Какве кораке предузети поводом тог сазнања? О томе ћу Вам писати следећи пут.

Comments are closed.