Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?
26. Наставак о скривеном деловању благодати крштења у човеку. Сликовита објашњења благодати на примеру квасца у тесту и огња у гвожђу. Одрастајући, човек треба слободном вољом да утврди у себи благодат Божију. Опасност од заустављања на половини пута. Потпуна и пламена одлучност да се служи Богу.
Сматрам да сте запамтили да хришћанин није просто биће, него сложено – да се састоји од природе и благодати. Сада хоћу да појасним да су спасени, тј. да улазе у вечно Царство Божије, само они у којима благодат не пребива скривено, него се показује, прожима читаво наше биће и постаје видљива чак и споља, као да прогута нашу природу.
Обрати пажњу на Спаситељеве речи! Он каже да је Царство Божије налик на то, када жена узме квасац и стави га у тесто. Када прими квасац тесто не ускисне одмах: за то је потребно одређено време. Квасац који је положен унутра мало-помало прожима читаво тесто – и читаво тесто постаје заквашено: затим се од њега добија мек, мирисан и укусан хлеб. Управо тако и благодат пошто је уливена у нашу природу не прожима је читаву одједном, него мало-помало. Затим, када је прожме целу, цела природа постаје облагодаћена. И дела која човек потом чини, све су то дела посебне врсте. Мада су то наизглед иста онаква дела као и код свих других, она имају посебан мирис, посебан укус и посебан звук. Бог само њих и прима, јер су му нарочито угодна.
Узећу сада друго поређење како бих појаснио да благодат, када јој се пружи простор за деловање и када прожме читаву нашу природу излази потом напоље и постаје видљива за све који су способни да виде. Као што огањ када продре у гвожђе не остаје само унутар њега, него излази и напоље и своју огњену силу показује свима, тако и благодат када прожме сву нашу природу постаје чулно опазива за све. Сви који долазе у додир са таквим облагодаћеним човеком осећају необичну силу која је присутна у њему и која се пројављује на различите начине. Ако крене да говори о нечем духовном – све што каже је јасно и његова реч одлази право у душу, где одлучно слаже осећања и расположења која јој одговарају. Чак и када не говори, из таквог човека зрачи топлота која греје све, и некаква сила излази из њега, подстичући моралну енергију и рађајући спремност на свакојака духовна дела и подвиге.
Благодат Божију примамо у детињству кроз свето Крштење. Од тог тренутка она почиње да делује у нама и да савршава своје дело у нади да ћемо када одрастемо, сами, одлуком сопствене воље, ревносно почети да чинимо све што у делу спасења зависи од нашег труда. Када благочестива породица васпитава своју децу у хришћанском духу, благодат их сама изнутра умирује и деца бивају кротка, смирена, послушна, милосрдна, побожна и испуњена страхом Божијим. Примери за то се виде свуда.
Ја бих указао и на Вас, када се не бих бојао да ћете помислити високо о себи, мада ту још немате много шта о себи да мислите, јер ништа још нисте приложили сопственим трудом. Све добро што се види туђе је, дато Вам је, плод је васпитања. А сада је на Вама да све то заволите и да у срцу донесете одлуку да то чувате, подижете и умножавате. Истина је да стојите на добрим темељима и да сте на добром путу, али у свему томе још није било ваше воље и слободне одлуке. Ако то сада не приложите, онда ништа од онога што је у Вас уложено претходним васпитањем неће бити постојано, него ће се услед неповољних околности расути, остављајући за собом само пријатне, а можда и непријатне успомене.
Сећате ли се шта је било са Вама када сте заронили у вртлог светског живота? Ко Вас је тада морио и ломио Ваше срце? Све добро у Вама запаљено је благодаћу Божијом уз благочестиво породично васпитање. Зашто су Вас мучили? Зато што сте себи дозволили да стекнете извесне симпатије према таквом неуредном животу. Иако ми то тада нисте рекли, видело се само по себи из оне туге која вас је потом мучила. Да није било те симпатије, не би Вас ни туга мучила. Писао сам Вам да ако Вас нужда опет натера да зароните у такав вир, не примате к срцу ништа што тамо видите или чујете. И ако не примате к срцу, нећете се ни мучити. Нешто не чујем одлазите ли тамо, а ако одлазите
да ли поступате онако како сам Вам писао? Сами видите. Јер долазите у године самосталног деловања и сами собом господарите. Рећи ћу Вам само то, да из Вас може да израсте исто таква ограничена, сујетна и страсна личност као и сви ти које сте тамо срели, или пак ни то ни ово. Први случај биће ако се свим срцем препустите таквом животу. Тада ћете заборавити све добро, свето и духовно што Је било у прошлости, и почећете према томе непријатељски да се односите. Знајући Вас, уверен сам да се са Вама то неће догодити. Али не могу да одбацим могућност да се догоди ово друго: да из Вас не израсте ни то ни ово ни духовна, ни светска жена; ни хришћанка, ни незнабошкиња. То ће бити ако Ви, чувајући благочестиво понашање у коме сте васпитани, ипак не будете и своје срце чували од симпатија за светски начин живота. Схватите: ја мислим на симпатију, а не на учествовање, које је понекад, како кажете, неопходно. Таква симпатија Вас неће одбити од онога што је било пре, али ће Вас охладити према томе, и Ви ћете се хришћански владати по навици, а не по избору срца. У суштини, Вас неће бити ни у светској, ни у правој духовној сфери: бићете ни ту ни тамо.
И шта ћете тиме добити? Оно што је Господ у Апокалипси пресудио једноме од анђела Цркве: Знам дела твоја, да ниси ни студен ни врућ. О, да си студен или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста Својих (Отк. 3,1516). Треба бити ватрен према Богу и свему божанском, и хладан према свему светском. Ако се испостави да нисте ни хладни према светском, ни ватрени према Божанском, него сте и према једном и према другом.млаки, онда ће Бог да Вас одбаци. Па шта онда да се ради? Треба да сада свим срцем изаберете свети, богоугодни, духовни хришћански живот – управо сада, када ступате у период самосталног живота. Управо о томе Вам говорим. Изаберите – избавите се од беде, да не будете ни ово ни оно. Нека Вас Господ благослови и уразуми!