ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
36. Савршена припрема за тајну покајања и причешћа. Осећања која су неопходна ономе ко се каје. Корисно подсећање на блажену Теодору и њен пролазак кроз митарства.
 
Какву корист можете извући из добијеног знања о самоме себи? Пре свега, треба да осудите себе због свих ваших погрешака, без икаквих ограда и оправдања. Када на пређеосвећеној Литургији, после Да исправитсја молитва моја, певају: Не дај срцу моме да застрани у зле помисли, да не измишља изговоре за грехе, ту се вернима сугерише да се моле да им Господ не допусти лукаво измишљање оправдања за своје грехе. Не очекуј покајање од онога ко смишља таква оправдања, а ко се не каје, тај се неће прихватити ни самоисправљања. Сва је ствар у томе да сам себе без сажаљења осудиш и да се доведеш дотле да у срцу искрено кажеш: крива сам у сваком погледу.
Када се у срцу каже: крива сам, онда томе треба још придодати страх од осуде Божије. Ако Вас Ваша савест осуђује, онда ћете бити криви и пред Богом. Ако Вас види као такву, осудиће Вас. Ако Вас осуди, одредиће и одговарајућу казну. Данас или сутра та ће казна пасти на Вас – она већ виси над Вама, чим Вас је Бог осудио.
И шта да се ради? Ко зна шта би било да није милости Божије. Милостиви Бог нам даје наду да ће нам кривица бити опроштена ако се скрушено покајемо и чврсто одлучимо да ћемо избегавати пређашње грехе, да нећемо више њима гневити Бога. У томе је суштина покајања. Дакле, не будите хладно свесни својих погрешака, него се скрушите због њих и искрено зажалите што је до њих дошло. Скрушеност рађа смирену одлучност да се погрешке избегавају, док знање само по себи, чак и кад је праћено намером човека да се чува грехова, води ка гордости од које нека нас избави Господ!
Ко је одлучио да избегава грехе, тај треба одмах да види и да утврди како ће у томе успети, да би истога часа заиста и почео да се поправља. Ако Вас је, на пример, нешто љутило, одлучите да се више не љутите и одредите како да то постигнете. Тако и када је реч о свему другом, треба да одредите како у ком случају да поступате да не бисте грешили. Да бисте то лакше учинили записујте своје грехе чим их уочите, и одмах допишите на који начин мислите да ћете се поправити. То ће бити Ваша прва општа и потпуно исправна исповест. Потрудите се Господа ради да тако и поступите. Видећете како ћете потом овладати собом и како ћете снажно држати себе у рукама, са свешћу да је управо то прави начин деловања.
Када почнете да се скрушавате због грехова и када донесете одлуку да више не грешите, томе треба да додате усрдну молитву Господу да Вам пружи Своју помоћ како бисте се супротставили греху, и да верујете да Вас Господ неће оставити без такве помоћи. Код хришћана дубоко у срцу треба да лежи убеђење, да као што им се по милосрђу Божијем и ради крсне смрти Његове опраштају греси због којих жале и које исповедају са обећањем да ће их избегавати, тако им се у исто време дарује и благодат Божија, у силу исте те крсне смрти и ради избегавања грехова. Ова благодат силази ради тврде одлучности да се не греши и непоколебиве, светле вере у Христа Спаситеља.
Када испуните све ово – спремни сте за исповест, а када после исповести добијете разрешење својих грехова – бићете спремни и за свето причешће. На Ваше најискреније покајање и тврду одлучност да будете исправни доћи ће Господ у Својим Светим Тајнама и уселиће се у Вас и биће у Вама и Ви ћете бити у Њему. О, велике и неисказиве милости Сведарежљивог Бога!
Пало ми је на памет шта да Вам препоручим! Узмите Чети-Минеј за март месец и прочитајте тамо причу блажене Теодоре о томе како је пролазила кроз митарства. Она се налази у житију Василија Новог под 26. мартом. Само старчево житије је дугачко. Почните одмах од приче блажене Теодоре, а где се она налази видећете из бележака на маргинама.
Житије старца Василија укратко изгледа овако. Он је живео у пустињи, недалеко од Константинопоља, да би потом био угапшен као шпијун и после тешког мучења бачен у море. Бог га је чудесно избавио од дављења, па је тајно дошао у град где га је примио неки добри човек. Старац је поново почео да се подвизава као и у пустињи, при чему га је Теодора усрдно служила. Ова старица се упокојила пре старца. Василије је имао још и ученика Григорија, веома богобојажљивог световњака. Он је пожелео да сазна шта је Теодора добила због свог усрдног служења светом Василију. Упитао је старца за то. Овај се помолио и Григорије је у сну видео Теодору у рају, светлу, пресветлу, на месту припремљеном за Василија. Григорије ју је упитао како се растала са телом и како је стигла до тог блаженог места. Блажена Теодора му је одговорила причом о томе како је умрла и како је прошла митарства. Е, ту причу Вам саветујем да пажљиво прочитате. Она је веома поучна, водиће Вас ка самопознању и показаће Вам силу покајања праћеног сузама и исповести.
Док не нађете књигу, препричаћу Вам понешто.
Света Теодора је прошла двадесет митарстава. Прво – где се кажњавају греси говора, греси људских речи: испразних, напраситих, ружних, непристојних. Ту спадају грубе шале, подсмевање, бестидне песме, непристојни повици или смех. Друго – митарство лажи, на коме се кажњава свака лажна реч, а најпре гажење заклетве, непотребно призивање имена Божијег, лажно сведочење, неиспуњавање обећања датих Богу, неистинито исповедање грехова и сличне лажи. Треће – митарство осуђивања и клевете, вређања ближњих, исмевања њихових недостатака и грехова. Четврто – митарство стомакоугађања, сластољубља, преједања, излазака и провода, пијанства и нарушавања постова. Пето – митарство лењости, где се кажњавају сви они испразно проведени дани и сати, беспосличење, рад мањи од плаћеног, немар према црквеним службама у недељне и празничне дане, досађивање на јутрењу и литургији, незаинтересованост за дела која се тичу спасења душе. Шесто – свакојаке крађе. Седмо – среброљубље и тврдичлук. Осмо – лихварење и сви облици непоштеног стицања добити. Девето – неправде, где се кажњавају неправедне судије, подмитљиве судије, они који су ослобађали криве и осуђивали невине, они који су задржавали најамничку плату, они који су држали нетачне мере и тегове приликом куповине или продаје. Десето – завист, мржња, недостатак љубави према ближњима. Једанаесто – гордост, сујета, умишљеност, презир, хвалисавост, непослушност родитељима, непослушност властима. Дванаесто – гнев и јарост. Тринаесто – злопамћење, злоба према ближњем у срцу, осветољубивост, узвраћање злом на зло. Четрнаесто – убиства, где се не кажњава само разбојништво, него свака рана, ударац по глави или телу, шамар или гурање у гневу. Петнаесто – Врачање, бајање, справљање отрова и призивање демона. Шеснаесто, седамнаесто и осамнаесто – телесни грехови. Деветнаесто – јереси, неправославно мудровање о вери, одступништво од Православља, хуле на Бога и светиње. Двадесето – немилосрдност и грубост у односу на потребе сиромашних.
Оно на шта је наишла света Теодора, на то ће наићи свака душа. Апостол демоне назива властима у ваздуху. Зар ће ти зликовци и насртљивци пропустити неку душу када треба да узиђе ка престолу Божијем, а да не покушају да је ухвате или бар да је заплаше својим претњама? И шта онда? На нашу велику утеху, сузе покајања са покајним подвизима, нарочито са давањем милостиње, изгладиће све грехове. Колико је пута блажена Теодора видела како демони доносе свитке на којима су били записани њени греси, а када би их одвили тамо ништа не би налазили. Када је замолила анђеле који су је пратили да јој објасне разлог за то, објаснили су јој да када се неко искрено каје због својих грехова, када пости, моли се и чини милостињу, његови греси бивају опроштени.
Не дозволите себи да посумњате, него примите к срцу ово што је речено и сходно томе поступите када су у питању све Ваше неисправности.

Comments are closed.