НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
48. Како достићи потребну нерасејаност молитве. Припрема за успешно обављање молитве.
 
Пишете да никако не можете да управљате мислима, да Вам стално беже, и да се молитва уопште не одвија онако како бисте хтели; а дању, због послова и сусрета са другим људима, готово да се и не сетите Бога.
Не може то одједном. Треба се прилично потрудити да би се мисли коликотолико усталиле; а то што сте Ви очекивали да треба само почети и да је све одмах ту – то никад не бива. Па успех је већ и то што сте све ово почели да примећујете и да сматрате за лоше. Јер тога је било и пре, а сада не само да примећујете неред у мислима, него се и узнемирујете због тога и изјављујете да бисте желели да их доведете у ред. Изволите и даље распаљујте у себи то незадовољство и трудите се како бисте се поправили.
Већ сам Вам писао да постојаност и непрекидност рада на себи представља неопходан услов за успех у духовном животу. Поуздано умирење мисли дар је Божији, али тај дар се не даје без великог сопственог труда. Само сопственим трудом ништа нећете постићи, нити ће Вам Бог ишта дати ако се не потрудите из све снаге. То је непроменљиви закон. Ви имате књигу са беседама светог Макарија Египатског. Изволите прочитајте 19-ту беседу, о томе да хришћани треба да принуђују себе на свако добро. Тамо пише да себе треба принудити и на молитву, ако неко нема духовну молитву, и да ће у том случају Бог, видећи да се човек напорно подвизава и обуздава своје мисли, дати таквоме истинску молитву, сабрану, удубљену, када ум неодступно стоји пред Богом. А чим ум почне да за време молитве неодступно пребива у Богу, након тога неће више хтети да одступи од њега, јер са тим је повезана сладост, коју човек када окуси не жели више да окуси ништа друго.
А шта ту треба да се ради, о томе сам Вам већ више пута говорио: мислима не треба да се дозволи да слободно лутају, а када случајно одбегну треба их истога часа вратити натраг, прекоревајући себе и тугујући због тога. Свети Лествичник о томе каже да се треба напрегнути из све снаге и закључати свој ум у речи молитве.
Е, када напамет научите речи молитве, као што сам писао прошли пут, можда ће Вам бити лакше. Најбоље од свега је одлазити у цркву, јер би се тамо молитвени дух брзо развио, будући да је у цркви све ка томе усмерено; али за Вас то није баш лако изводљиво. Зато се потрудите да се навикнете на нерасејану молитву код куће и да остало време проводите са Богом, колико можете. Учећи молитве, не заборавите да проникнете у сваку речи и да је осетите, јер ћете тако и на молитви те речи приковати Вашу пажњу и загрејати молитвено осећање.
Ево шта још треба да чините. Немојте да стајете на молитву одмах после домаћих брига, разговора и обавеза, него се прво мало припремите за њу, трудећи се да најпре саберете своје мисли и усмерите их на исправно стајање пред Богом. Пробудите у себи осећање потребе за молитвом, управо у овај час, јер другога можда и не буде. Не заборављајте такође да обнављате свест о својим духовним потребама, а пре свега о вашој најважнијој потреби: сређивања мисли приликом молитве, како би нашле мир управо у Богу. Када срце буде свесно и када осети те потребе, онда Вам оно само неће дати да одлутате на нешто друго, него ће вас терати да молите Господа баш за њих. Пре свега, што јаче треба да осетите своју потпуну беспомоћност: да нема Бога, сасвим бисте пропали. Ако некоме прети несрећа, а он пред собом има лице које је у стању да га у трену избави, хоће ли се освртати овамо, онамо? Не, него ће пасти пред њим и молиће га. Тако ће бити и са Вама на молитви, када јој приступите осећајући колико сте слаби и са свешћу да нема ко други да Вас избави осим Јединог Бога.
Сви ми имамо једну поприличну ману, што сваком другом послу приступамо са одређеном припремом, колико год да је незнатан, а молитве се прихватамо у лету и журимо да је што пре обавимо, као да је то неко узгредно дело, додатак другим делима, а не главно од њих. И како онда да на молитви буде сабраности мисли и осећања? Зато се она и одвија некако у нереду. Не! Треба да се одрекнете те погрешке и да ни под каквим изговором не допустите себи да будете лакомислени у погледу молитве. Доведите себе до убеђења да такав однос према молитви представља злочин и то најтежи. Молитву сматрајте за прво дело у своме животу и тако је држите у своме срцу. А онда, тако јој и приступајте – као првом делу, а не као нечем споредном.
Трудите се. Нека Вам Бог буде помоћник. Гледајте да испуњавате оно што Вам се прописује. Ако будете испуњавали, брзо ћете увидети плод. Потрудите се да осетите сладост истинске молитве. Када осетите, то ће Вас покренути и надахнути на постојану и пажљиву молитву. Нека Вас Господ благослови!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *