ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
18. Значај духовних потреба међу другим странама људског живота. Једино што је потребно. Владавина дуга, као природна хармонија свих потреба, може да донесе мир и спокој. Одсуство тог спокоја код људи. Свеопшта сујета и духовни лом. Зачетак тог немира добија се већ приликом рођења.
 
Сада нас више ништа не спречава да се посветимо решавању питања које нам је остало. Но, да бисмо га поновили, потрудите се да се присетите онога што смо рекли.
Протумачили смо да човек има три нивоа живота: духовни, душевни и телесни; да сваки од њих има своје потребе, природне и својствене човеку; да те потребе немају све исту вредност, него су једне више а друге ниже, и да њихово одговарајуће задовољавање доноси човеку мир. Духовне потребе су изнад свих других, и када оне буду задовољене, онда, чак и када су друге потребе остале незадовољене, човек има мир. А када духовне потребе нису задовољене, онда, ма како да су обилно задовољене све друге потребе, човек нема мира. Зато се за задовољавање духовних потреба каже да је то једино што је потребно.
Када се духовне потребе задовољавају, оне човека науче да у складу са њима задовољава и друге потребе, тако да ни оно чиме се задовољава душа, ни оно чиме се задовољава тело, не противрече духовном животу, него му погодују – и у човеку настаје потпуна хармонија свих кретања и пројава његовог живота: хармонија мисли, осећања, чула, жеља, подухвата, односа, наслада. То је – рај. Напротив, када се дух не задовољава и када је ово једино што је потребно заборављено, тада се и остале потребе разилазе на све стране и свака тражи своје а њихови гласови као галама на пијаци заглушују јадног човека и он јури час тамо час амо као луд не би ли их задовољио. Али нигде нема мира, зато што јер када једна буде задовољена, друге неће да се сматрају нижом од ње и упорно траже своје, као када мајка нахрани једно дете, а осталих петоро плаче. Одатле унутра такав немир, бука, јурење на све стране и потпуни неред. Ту се зачиње та бура о којој је било речи, и још више узнемирује и растаче све унутрашње. Такав човек ничим није задовољан, стално тугује, или уморан стоји и не зна шта би започео, само кружи и кружи. То је сујета и слом дуга!
Ето откуд се рађа питање: шта да се ради? Шта учинити да би духовна страна била преовлађујућа у нама и да би, управљајући свим другим странама, уносила ред у наш живот? Рећи ћу на почетку да за то питање не би било места када би се наш живот развијао како треба. Јер и телесне и душевне потребе једнако су нам природне као и духовне, и задовољавање тих потреба само по себи не може да уноси неред и пометњу у наш живот, као ни задовољавање духовних потреба. Када би се оне развијале у реду и природној међусобној потчињености, људски живот би текао невероватно добро. Посадите семе, заливајте, држите на одговарајућој топлоти и оно ће дати младицу, стабло, лист и коначно прекрасан цвет. Тако би било и са човеком. Ако се развија у природном поретку, увек ће из тога изаћи диван човек. Зашто ми ни себе ни друге не видимо као лепе? Услед чега се наш живот деформише?
Присетите се шта је било са Вама након што сте само мало загњурили у тај вртлог, односно у тај узбуркани живот. Па у Вама је настала силна пометња. Ако се то понови неколико пута, Ви ћете, не будете ли опрезни, упасти у тај вир и започећете живот који представља сујету и слом дуга. Зар се наш неред не може објаснити тиме што постоје људи који сеју неред: они нас привлаче и ми прихватамо њихов неред? Ви сте управо сада почели да падате под утицај тога нереда, јер је Ваше васпитање прошло под сређеним утицајем Ваше благочестиве породице и Ваших рођака. А други, којима и породица и сродници живе у немиру и пометњи, од детињства усвајају ту пометњу и одрастају у њој.
Можда је то разлог што се наш живот природним током деформише и у њега улази неприродни неред?
Не, ствар се тиме не објашњава, јер остаје још и следеће питање: како је пометња дошла у тај круг људи? Одакле пометња у породицама и у друштву? Човек споља бива онакав какав је унутра. Неред је у породицу и у друштво дошао из човека. Да га нема унутра, не би га било ни напољу. Сад спољашње враћа унутрашњем оно што је од њега добило. И опет питање: а унутра, одакле се појавио? Рећи ћу још и ово: спољашња бура делује и унутра, и тамо се репродукује, јер њен се зачетак и налази унутра. Ви сте били узнемирени и нисте налазили мир. Зашто? Ћутали сте, а ја Вам нисам рекао јер није било време. Сада ћу Вам рећи. У та два дана, препустивши се узбурканом животу, Ви сте се потпуно предали, Ваше срце је показало склоност ако не према свему, онда према много чему. Због тога су у Вама поникли немир и пометња. Када сте се повратили приметили сте код себе новину. Савест Вас је обавестила да је та новина – Ваше недолично дело, и почела је да Вас кажњава због тога. Повинујући се том гласу Ви сте тада све добро просудили и тачно сте проценили такав живот. Ако после тога, као што сам већ више пута говорио, поново будете у прилици да паднете у тај метеж и ако своје срце будете држали далеко, не пуштајући му на вољу када почне да се кида – онда више нећете доживљавати тескобу коју сте доживели. Али то Вам кажем тек узгред. Оно што сам заправо хтео је да кажем је откуда Вама, пошто се до сада живели у другачијим околностима, та склоност ка неуредном животу. Изволите, погледајте, па ћете видети да сте је и раније имали у себи, али је била скривена, а сада се само показала. Спољашњи утицаји не дају ништа ново, само подстичу оно што већ постоји унутра. Даћу Вам пример. Видео сам губавце. Њихова деца се рађају и расту сасвим здрава. Али дође време и губа се појављује и код њих, постају као њихови родитељи и као сви други губавци. Одакле губа? Изашла је изнутра. А како је ту доспела. Добили су је са рођењем.
Из овога Вам неће бити тешко да изведете закључак, да ако у себи видимо неред и пометњу – мисли, осећања, жеља, подухвата и дела – и не можемо од њих да се одвојимо, то је зато што је клица свега тога унесена у нашу природу и што та клица нереда, која се показује заједно са откривањем наших сила и потреба, уноси пометњу и тако читав наш живот чини немирним и неуредним.
Изволите сада поразмислите одакле та клица. Кажем изволите поразмислите о томе, јер иначе нећемо моћи да пронађемо задовољавајући одговор на већ неколико пута поновљено питање: како се владати? Ко хоће успешно да лечи болест, треба да пронађе њене узроке. Без тога лечење не може да има правилан ток и успех. Ето дакле шта сада треба да објаснимо.

Comments are closed.