НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
33. Продужетак о посту. Понашање у кући током поста.
 
Настављам о посту. Онај ко пости и зна једино за цркву и кућу. Дошли сте кући – и шта ту? Ту такође треба, колико сте у стању, да ум и срце држите побожно окренуте Господу. Пожурите из цркве право у своју собу и поздравите је са неколико поклона, молећи од Господа да душевно корисно проведете предстојеће време усамљености у кући. Затим седите и мало предахните. Ипак, не допуштајте мислима да лутају, него у себи говорите само „Господи помилуј! Господи помилуј!“, не размишљајући ни о чему другом. Када се одморите прихватите се неког дела: или молитве или рукодеља. Када ћете шта од тога радити – то одредите сами. Не треба да се бавите само духовним стварима, већ се прихватите и неког опуштајућег рукодеља. Само немојте га обављати онда када вам је душа уморна и није способна ни да чита, ни да размишља, ни да се моли Богу. А ако се то духовно делање одвија како треба, онда рукодељем ни не морате да се бавите. Оно служи да се попуни време које би иначе било проведено у доколици, која је увек веома погубна, а поготово у време поста.
Како да се молите код куће? Добро сте рекли да треба нешто мало и додати уобичајеном молитвеном правилу. Треба, треба. Али боље је ако додате не још које читање молитава, него да наставите да се молите без Молитвеника, саопштавајући Господу сами својим речима најважније духовне потребе. Читајте и ујутру и увече, али пре почетка Вашег молитвословља и после њега, као и између молитава које читате, додајте сопствену молитву, чинећи појасне и земне поклоне и падајући на колена. Досађујте својом молитвом Господу, Мајци Божијој и анђелу чувару, и у својој беседи са њима тражите све за шта осећате да Вам је крајње неопходно; молите се да Вам дају да спознате себе, а када то постигнете, да Вам дају жељу и да Вас снабдеју снагом да исправите све што је неисправно, како би се Ваше срце испунило духом скрушености и смирења, у чему се и састоји жртва Богу која је Њему најугоднија. Али не везујте себе сувише дугим правилом. Боље је да чешће стајете на молитву и да током дана чините по мало поклона, али често, да бисте поклоне распоредили на читав дан. Умом пак никако не одступајте од Господа, без обзира на то да ли стојите на молитви или радите нешто друго.
После молитве посветите се читању са духовним размишљањем. Читати не треба зато да бисте оптерећивали мозак различитим подацима и појмовима, него зато да бисте нешто научили и да бисте схватили како најбоље да извршимо оно што нам је потребно у тим данима поста. Зато треба читати мало, али уз свест о свему прочитаном, што се постиже спорим и пажљивим читањем.
Шта читати? Па свакако само духовне књиге. Међу њима Вам ништа нећу више препоручити него дела светитеља Тихона. Међу делима светитеља Тихона постоји књижица „Устани, ти који спаваш“ – избор текстова који подстичу на покајање. Постоји још и књижица о покајању и причешћу, проповеди током Великог поста и припремних недеља. Чуо сам да је она веома погодна за ово време: у њој се говори само о покајању и причешћу. Бољу литературу за Вас не могу да нађем. Те књижице су Вам дате – узмите их и читајте.
Лагано читање одговарајућих књига праћено размишљањем подстиче душу више но било шта друго. Прихватите га се. Ујутро после молитве посветите се читању, све до часова. Оно припрема и за црквену молитву. И после часова можете да наставите са читањем, кад имате довољно жеље и концентрације. Ако се за време читања појави молитвени полет устаните на молитву. Да читате заједно са неким или сами? Боље сами. Јер тако ћете се лакше позабавити собом и применити на себи то што сте прочитали. Размишљање треба везати за оно што је прочитано, иначе ће да пређе у маштање и од њега нећеш имати користи.
Дакле, прочитали сте, поразмислили, савршили поклоне – то су дела која код куће обавља онај ко пости. Али нећете стално бити у стању да одржите такву пажњу. Када се уморите можете сести и нешто порадити, као што сам већ спомињао.
Добро сте рекли и то да се треба уздржавати од хране. Треба, треба, али не превише. Јер Ви и иначе једете тако мало. Морате да једете тако, да бисте имали снаге да стојите у цркву и да код куће чините поклоне. Но, како нађете да Вама одговара и да Вам је од користи – тако и поступите. Потребно је само да телу дате до знања да је и оно криво због тога што треба да се кајете и због тога да подносите напор поста. И од сна треба одузети мало, како када је у питању дужина, тако и када је реч о удобности. Ова тачка чини ми се захтева од Вас жртву. Али не будите лењи да ту жртву принесете, како знате и умете. У те дане свака врста лишавања је на месту.
А разговори? И разговарати се може, али не о испразним стварима, него само о овоме. Уместо разговора боље се договорите да заједно читате. Увече би то било баш добро. Ништа не би било боље него када би неко од Вас причао поучне приче у којима се пројављује сила покајања и причешћа. И за читање би требало изабрати таква места из Чети-Минеја.
Довољно је за овај пут. После ћу додати оно што још буде потребно.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *