ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
62. После упутстава за духовну борбу са страстима излаже се поука о делатној борби са њима. Спољашњи начин живота који је најпогоднији за борбу са страстима. Закључак беседе о борби са страстима.
 
Милост Божија нека буде са Вама!
Када су у питању упутства за очишћење од страсти, пошто су оне код Вас присутне у малој мери, речено је сасвим довољно. Али будући да се већ повела реч о томе, додаћу још нешто што ипак може да Вам се догоди, и то не у будућности, него управо сада.
Описана борба са страстима је духовна. И она је реална, јер не дозвољава страстима да се нечим нахране и тако их убија. Али постоји и делатна борба са страстима, која се састоји у томе да се намерно предузимају и савршавају дела која су страстима директно супротна. На пример, да бисте угушили тврдичлук, треба да отпочнете са великодушношћу; против гордости треба да изаберете понижавајуће послове; против страсти увесељавања, да седите код куће и томе слично. Истина, сам по себи такав начин делања не води директно до циља, јер трпећи притешњивање споља страст може да се увуче унутра или да уступи место другој. Али када се са том делатном борбом сједини и унутрашња, духовна, оне ће удвоје брзо уништити сваку страст против које су се усмерили.
Ево какав Вам савет дајем. Потрудите се да пронађете своју главну страст и да против ње усмерите не само духовну, него и делатну борбу. Ја не могу да одредим шта је код Вас главно. Можда се оно још и није у потпуности формирало, али свакако, ако почнете пажљивије да пратите покрете свога срца, оно ће се открити Вашој пажњи. Тада, ако Вам буде угодно да ми укажете поверење, заједно ћемо одредити како најбрже да се обрачунате са својом главном слабошћу.
Подсећам још да постоје и оштрији методи ове делатне борбе са страстима. Код нас је уобичајено – одрицање од света, када све одлучно остављају и сву наду полажу на Господа, па ступају у манастир да би живели у беспоговорном послушању, у строгом посту, у трудољубивој молитви и трезвености. Будући да ништа не поседују, да одсецају своју вољу и не жале себе, они брзо у својој души умлате све страсно. Затим се у срце усељавају мир и чистота – као последњи циљ живота који се одрекао света. Ја Вас не терам из света. И ту ћете се спасити ако се према свету будете држали како да нисте у њему. Ја ово само помињем као начин живота који је потпуно прилагођен делу очишћења срца од страсти.
Још додајем да један од закона Божанског промисла о нама јесте да живот сваког човека и његов ток треба да буде тако устројен, да би он могао, користећи се њиме на разуман начин, да на најбржи и најлакши начин очисти себе од страсти. На то Вас подсећам зато што сте ме својевремено питали откуд људима тако различите судбине и зашто су оне тако променљиве, а ја Вам, чини ми се, нисам одговорио. Дакле, одговарам зашто је то тако. Зато што је тако како Господ уређује људима лакше да се очисте од страсти, или зато што Он хоће на тај начин да сатре наш упорни егоизам, на коме стоје страсти које уништавају човека.
Додаћу још једно. Страсти бијте и изнутра и споља, а своје добре стране васпитавајте, дајући им простора и прилике за вежбање. Главна је ту – молитва. О њој је већ било речи. За њом следи чињење добрих дела. И о томе смо већ говорили када сте замишљали неке апстрактне животне циљеве. А заједно са тим треба да иду душеспасоносни разговори и читање, и црквене службе, и подвизи самоумртвљивања: ускраћивати себи, када је могуће, помало хране, помало сна, помало забаве и сваке утехе самоугађања, и држати се у сталном самосупротстављању и самопринуђивању. И о томе је било речи.
То је читав курс очишћења себе од страсти. Све је то код Вас већ у ходу. Нека Вам Господ помогне.

Comments are closed.