ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
77. Искушења од стране укућана. Послушност родитељима као припрема за манастирско послушање.
 
Милост Божија нека буде са Вама!
Ето сад и то! Ђаво је прво хтео да од Вас направи атеисткињу, а сада прави бунтовницу, и то против кога? Против родитеља.
Боже мој, како је пуно негодовања Ваше писмо! А шта се догодило? Сигурно Вас је бува ујела. У питању је сигурно нека ситница, нешто бесмислен. Али у Вашој глави она је тако порасла, да се оком не може обухватити. Све је то ђаво. Он Вас тера из родитељске куће како би могао да Вас савлада. Тако сваку ситницу претвара у планину која Вас притиска. Ви не можете да опишете шта је то. Ја Вам одмах кажем да ту и нема шта да се описује. То је уобичајена ђавоља замка – да запетља наш ум неодређеношћу стања у коме се налазимо. И огорченост коју подстиче и његове глупе утехе он уме тако да сакрије илузијама, да људи, пошто не могу у њима да виде ништа одређено, мисле да је по среди нешто велико. А кад се боље погледа – све је обмана. И сада је над Вама саздао обману. Изволите, прекрстите се и пљуните на те ђавоље савете.
Непријатности, непријатности! Уверен сам да оне заправо и не постоје. Али рецимо да их и има, па зар од њих треба бежати?! Треба их подносити добродушно и уз благодарење Господу. Јер то ђаво распаљује у Вама. Кад војник наиђе на непријатеља, зар треба да побегне? Треба да се бори. И Ви такође. А шта Ви радите? Тек што је ђаво показао рог, а Ви већ бежите. Из родитељске куће, након што сте одлучили да се не везујете браком, имате само два излаза: или у манастир, или да помажете болеснима; али и једно и друго уз родитељски благослов. Док се не укаже могућност за једно од та два, седите код куће и трпите све. Изволите, одмах станите пред Господа, искрено се покајте због тога што сте се тако ружно узнемирили и донесите одлуку: чекаћу и све ћу спокојно подносити. Нека у свему буде воља Твоја, Господе!
Не могу да схватим како се тако разилазите са родитељима и због чега? Ако се то тиче става о неком питању, зашто са смирењем сваки пут не попустите? Они су старији и искуснији од Вас. Пре би требало да признате грешку у свом начину размишљања, него да очекујете да ће они да погреше. Реците себи овако: сигурно ја лоше сагледавам ствар. И онда прихватите њихово мишљење. Ако се то тиче кућног реда – опет поступите по њиховом, и тачка. Не могу да замислим да између вас постоји таква несугласица да се не може изгладити. То све ђаво од муве прави слона.
А да нећете Ви можда да све буде по Вашем? А, гордељивице? То није у реду ни када сте Ви сами у питању. Изволите будите потпуно покорни родитељима и све чините да бисте им угодили и да бисте умирили њихов дух. То ће бити добра припрема за будуће манастирско послушање или за рад са болесницима. Јер апостол је свима дао закон да се покоравају једни другима у страху Божијем (Еф.5,21). А Ви се и родитељима супротстављате и не слажете се са њима, не бојећи се Бога. На шта то личи? У чијој су Вас школи научили таквој мудрости?!
Пазите добро – понављам Вам још једном – како живите (Еф.5,15)!
Нека Вас Господ благослови!

Comments are closed.