ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
53. Страсти као сметња духу да се распламти љубављу према Богу. Оне треба да буду истеране.
 
Када се ваше срце загреје топлотом Божијом, у Вама ће започети Ваш сопствени унутрашњи преображај. Тај ће огањ све у Вама да прекали и претопи, или, другачије речено, све ће почети да се одухотворује. Док се тај огањ не појави неће бити ни одухотворења, колико год да се трудите око духовног. Сада је најважније да дођете до тог огња. Изволите, ка томе усмерите сав Ваш труд.
Али знајте ово, да се тај огањ неће показати док страсти још имају снаге, чак и ако им се не повлађује. Страсти су исто што и влага у дрвима. Влажна дрва не горе. Треба са стране ставити сувих дрва и запалити. Она ће, горећи, почети да суше влагу и да пале влажна дрва у мери у којој се буду сушила. Тако ће мали огањ, изгонећи влагу и ширећи се, пламеном обухватити сва положена дрва.
Наша дрва су све силе наше душе и све функције нашег тела. Све су оне, док човек не пази на себе, прожете влагом – страстима – и све док се страсти не истерају, упорно се супротстављају духовном огњу. Сетите се, представљајући Вам шта је у нама, писао сам да постоји једна бурна и несређена област, где се у нереду сударају мисли, жеље и осећања, које страсти ковитлају као ветар прашину. Ту област ја смештам између душе и тела, означавајући тиме да страсти не припадају природи, него су дошле са стране. Али оне се ту не заустављају него продиру и у душу и у тело, под своју власт узимају и сам дух – свест и слободу – и на тај начин загосподаре над читавим човеком. Пошто су оне у дослуху са демонима, кроз њих и демони завладају човеком, мада човек чак и тада мисли да господари собом.
Из ових веза ишчупа се пре свега дух. Истргне га благодат Божија. Дух, испуњавајући се под дејством благодати страхом Божијим, прекида сваку везу са страстима и, покајавши се због онога што је прошло, полаже тврду намеру да даље угађа само Богу и да за Њега Јединога живи, ходећи у заповестима Његовим. Стојећи у тој одлучности, дух потом уз помоћ благодати Божије изгони страсти из душе и тела и одухотворује све у себи. Ето, и код Вас се дух истргао из веза које су га спутавале. Свесно и сопственом вољом Ви стојите на страни Бога. Хоћете да припадате Богу и да Њему Јединоме угађате. То је – тачка ослонца Ваше делатности у духу. Али тада, када је Ваш дух обновљен у својим правима, душа и тело још остају под дејством страсти и трпе њихово насиље. Вама сада остаје да се наоружате против страсти и да их побијете – да их истерате из душе и тела. Борба са страстима је неизбежна. Оне се саме неће одрећи своје власти, макар и незаконите.
Због тога сам Вам толико објашњавао о сећању на Бога и о пребивању са Њим. А Ви сте се чудили: зашто стално објашњавам исто? Сећање на Бога је – живот дуга. Оно распламсава Вашу ревност за угађање Богу и непоколебљивом чини Вашу одлучност да припадате Богу. То је, опет понављам, тачка ослонца за живот у духу и, додајем, полазиште за Ваше стратешке операције против страсти.
Питате: зашто је то тако? Када сам своју пажњу и жељу усмерила ка Богу, где ту има места за страсти? Али чему то питање? Погледајте, има ли још страсти у Вама? Недавно сте писали да сте се јако расрдили. Па зар то није страст? Али једна страст никада не буде сама – ту је и гордост и самовоља и презир. А пре тога сте писали да сте одбили једног просјака. Зашто? Није ли то тврдичлук? Још сте поменули да не трпите неку особу. То није страст? А што волите да спавате – зар то није страст угађања телу? Ово се све показало онако успут, а ако пажљивије потражите наћи ћете тамо још штошта.
Дакле, немате шта да се питате. Са сигурношћу знате да страсти постоје у Вама и да треба да их истерате, јер је пребивање у њима незаконито и штетно, пошто оне ометају напредовање у духовном животу. Наоружајте се против њих. Не Бојте се. Ствар је врло проста: имате два-три помоћна средства и – то је све. Али о томе други пут.

Comments are closed.