НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
21. Неопходност поновног сједињења са Богом ради спасења. Сам човек није у стању да то учини. Дух Божији савршава ово у нама ради искупљења које је донео Син Божији.
 
Дакле, до ког сте резултата дошли тражећи одговор на питање шта је потребно како би се све вратило у пређашњи, првобитни поредак? Шта год да сте смислили, ја настављам своје.
Као што смо се и спустили са горе, сад супротно томе треба опет тамо да се попнемо. Као што се та болест појавила, тако се супротним деловањем може и истерати. Отпали смо од Бога – потребно је да се поново сјединимо са Њим. Отпали смо због сумње у речи Божије – треба да обновимо потпуну веру у те речи. Изгубивши веру у Бога, прихватили смо погубну одлуку дакле, сам сам – треба да уништимо то сам сам. Када је настало то погубно сам сам, наш дух је изгубио своју силу да влада душом и телом, и напротив, сам је пао под њихов јарам. Та владавина дуга треба да се обнови. Када је била пресечена, потребе душе и тела разишле су се на разне стране и у нашим жељама дошло је до пометње – све те потребе треба опет довести у јединство и установити у њиховом поретку међусобну потчињеност. Заједно са погубним сам сам у наш живот ушло је и мноштво страсти, попут дивљих звери које насрћу на нас. Треба да истерамо те страсти.
Видите шта је потребно. Већ и због мноштва и важности тога што је потребно можемо доћи до закључка да сами нећемо моћи да изађемо на крај са тим делом које је за нас једино потребно. Нарочито не треба да се надамо да ћемо сами савршити наше најважније дело, јер је прва тачка тога дела, без које даље не вреди ићи, управо поновно сједињење са Богом, а то никако не може да буде у нашој власти. Ми можемо то да желимо и да тражимо, али да учинимо – то не може бити дело наших руку. Ко може да уђе у област Божију или да сам прокрчи пут ка њему? Ко је у стању да узме од Бога оно што жели, тим пре да принуди Бога да буде у нама, како бисмо и ми били у Њему, нарочито након што нам је све то већ било дато, али смо га презрели, увредили смо Бога неповерењем у Њега и Његову власт згазили својом самовољом? Кажеш – покајаћу се, кајем се. Али није до тебе да постављаш услове. Покајање је у реду, али када Сам Бог прихвати да га прими. А само по себи шта је оно?! Повредио сам се, боли ме – па шта?!
Дакле, поновно сједињење са Богом није у нашој власти; и услови за то и начин остварења и све што се тога тиче није у нашим рукама. Али ево колико је оно важно, да када дође до поновног сједињења, све друго ће кренути само од себе. Истога часа дух ће добити снагу, потчиниће себи душу и тело, довешће у ред потребе и жеље и истерати страсти. Али како то постићи? Ја хоћу да Вам објасним да немамо због чега да лупамо главу над тиме како да се поново сјединимо са Богом. Колико год да се мучиш, ништа нећеш смислити; него, ако Богу буде угодно да установи поредак тог поновног сједињења онда похитај да га прихватиш са потпуном вером, и да то искористиш са топлом благодарношћу. И хвала човекољубивом Богу, све је у том погледу већ учињено, установљено и објашњено! Прихвати и искористи.
Нећу Вам излагати како је све то учињено; рећи ћу оно главно: за обнављање нашег дуга и за његово поновно сједињење са Богом, неопходно је да Дух Божији сиђе на њега и да га оживи. Да би показао пут за силазак Дуга Божијег, Јединородни Син Божији је сишао, ваплотио се, пострадао, умро на Крсту, васкрсао и вазнео се на небеса. Овако је однос Свога дела према Духу Светоме одредио и Сам Син Божији, када је Својим ученицима објавио да одлази Оцу, а онда им, пошто их је то растужило, за утеху рекао: боље је за вас да Ја одем, јер ако Ја не одем, Утешитељ неће доћи к вама (Јн. 16,7). Још раније, преносећи речи Господње, свети јеванђелист Јован Богослов пише: који у Мене верује… из утробе његове потећи ће реке воде живе; а затим додаје: ово рече о Духу кога требаше да приме они који верују у име Његово, јер Дух Свети још не беше дат, зато што Исус још не беше прослављен (Јн. 7,3839). Требало је да се прослави Син Божији Који је смирио Себе у ваплоћењу и страдањима, да би Дух Свети дошао и пребивао у онима који верују у Њега. Он је заиста дошао и пребива у вернима, и то тако да други апостол усхићено пита: не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама (1. Кор. 3,16).
То Вам је дакле све. Син Божији се ваплотио, пострадао је телом, умро на Крсту, васкрсао, узнео се на небеса и послао од Оца Дуга Светог, Који је, примљен од оних који верују у Сина, испунио у њима оно за шта се Син молио: да сви једно буду, као Ти, Оче, што си у Мени и Ја у Теби (Јн. 17,21).
Како ће Он то да саврши? Сједињујући се са духом оних који верују у Сина Божијег и оживљавајући га, поново га сједињује са Богом. Ово се назива новим рођењем од Бога, које верне чини чедима Божијим по благодати, како каже свети јеванђелист Јован: а онима који га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који верују у име Његово, који се не родише од крви… него од Бога (Јн. 1,1213). Закон духовног живота у Христу Исусу постао је: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије… јер само оно што је рођено од Дуга дух је(Јн. 3,56).
Немојте да питате зашто је све ово неопходно за обнављање истинског живота у нама, него то што сте чули прихватите верујући једноставно и искрено као дете. Ако почнете да постављате питања, доћи ће ђаво и као некада Еви дошапнуће Вам саблазан и поколебаће Вашу веру, а кроз то ће Вас лишити и њених плодова. Као што је тада било несхватљиво да од кушања забрањеног плода могу произићи такве последице, па су ипак произашле, тако је сада несхватљиво зашто је било потребно да се Син Божији ваплоти, да пострада и да потом пошаље Дуга како би нас обновио, па ипак, управо од искрене вере у такав поредак догађаја зависи наше обнављање и сви који су то прихватили и прихватају са вером обнављају се.
Дакле, не питајте како је Бог све то уредио, а ни ја Вам ништа о томе нећу говорити. Рећи ћу само неколико речи о ономе што у нама производи Дух Свети када обнавља наш дух. Али стрпите се до следећег писма.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *