Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?
75. Ђавоље подвале ће ометати одрицање од света. Како одбијати те подвале.
Милост Божија нека буде са Вама!
Пишете: „Тешко ми је, нигде немам мира. Нешто ме притиска, у срцу ми је тешко и мрачно. То ме је одједном обузело“.
Сила крста је са нама! Будите храбри и стојте. Схватио је ђаво да Ви хоћете у потпуности да побегнете из тог круга у коме он може угодно да поживи међу хришћанима, зато Вас напада таквом тугом и патњом. Нисте ви једина особа која доживљава такве нападе, њих доживљавају сви, али нису сви исти. Вас притиска патња; некога обузима страх; неко у мислима наилази на такве препреке, као да су планине; некоме се учини да је дело које започиње бесмислено. Свакоме прилази онако како је најпогодније, наводи потоке мисли, узнемирује срце и помућује душу. И одједном као да настане бура. Такве су подвале наших непријатеља. Они су народ хаоса. Лутају на све стране, виде да су двери отворене и да стражара нема, улазе у наш дом и све преврћу наглавачке. Направе неред и утекну. А ти се после сналази како знаш. Али то није највећа несрећа. Ми нисмо криви што непријатељи насрћу на нас; нисмо криви ни за кварење нашег унутарњег реда које они изазивају; нисмо криви ни за мисли и осећања која представљају плод њиховог деловања. Бог нас за то не криви. Ми само не треба да пристајемо на све то, него да претрпимо и – све ће проћи.
Ви нисте прецизније одредили Вашу патњу, вероватно зато што она у ствари и није нешто одређено; та неодређеност више од свега и показује да је ту у питању ђавољи насртај. Држите се! Господ је допустио да будете тако искушани да бисте показали да се не шалите са речју завета. Према ономе што доживљавате односите се као према ономе што Вам је послато од Господа и говорите као Јов: Нека је благословено име Господње! Прво је било спокојство, а сада је туга! Хвала Господу и за спокојство и за тугу. Реците Господу: трпећу, нека буде воља Твоја! Господе, само ми помози да претрпим. И стално падајте на колена пред Господом. На молитви призивајте и Мајку Божију.
Ви сте изложени нападу. Ето прилике да покажете своје умеће да останете у добру, као војник када нападне непријатељ. Нека непријатељ напада. Ви непоколебљиво стојте у добру. Понављајте: ни за јоту нећу изменити своју намеру и одлуку. Не желим ништа од онога на шта ме ђаво наговара; и онда набрајајте на шта Вас наговара, и проклињите и одбацујте све то. И зовите Господа у помоћ. Све ће проћи. Једног доброг мирјанина напао је дух хуле и неверовања. Говорио је: „чујем како непријатељи понављају у мојим ушима: нема Бога, нема Христа. А ја сам само тврдио: верујем, Господе, верујем! Верујем, верујем, верујем! И одагнао сам ђавола“. Тако и Ви треба да поступате. Вичите: нећу то, нећу друго, нећу ни треће – нећу ништа на шта ме ђаво наговара. Хоћу само једно – оно што сам рекла пред Господом у срцу своме.
Кажете: „Ја сам заиста велика грешница и Господ ће ме казнити“. То што се осећате као грешница, то је добро осећање. Чак и ако се будете осећали као још већа грешница нећете прећи границу допуштеног
Сви смо ми велики грешници. Ако и то будете приписали својој грешности, неће бити проблема. Само немојте одустајати од својих унутарњих одлука и не препуштајте се случајности. Што год да Господ допушта, и унутра и споља, све је усмерено ка нашем очишћењу и спасењу. Он Сам је близу и помаже нам. Близу је и Вама. Васкрсните такву наду и стрпљиво се молите.
Ово и слично Господ допушта да бисмо могли да задобијемо венце. Ко издржи победник је и припада му венац. Све са чиме се сусрећемо и што нас окружује може да нам донесе венце. Потребна је само пажња, храброст и то да све примамо од Бога и Њему приписујемо.
Будите спокојни и не допуштајте никаква колебања.
Нека Вас Господ благослови!