НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
47. Молитвено правило за онога ко стоји на путу богоугодног живота. Учење псалама напамет. Замена дугих молитава кратким. Бројанице.
 
Питате за молитвено правило. Да, молитвено правило треба да имамо због наше слабости, како бисмо, с једне стране, избегли лењост, а са друге, да бисмо дали меру ревности. И највећи молитвеници имали су молитвено правило и држали су га се. Сваки пут они су молитву започињали прописаним мољењима, да би потом, ако би им током мољења дошла самопокретна молитва, остављали би та мољења и настављали да се моле овом молитвом. Ако су они поступали тако, онда би тим пре требало и ми то да чинимо. Ми заправо уопште не знамо како бисмо се помолили без прописаних молитава. Када њих не би било, сасвим бисмо остали без молитве.
Ипак, не треба узимати превише молитава. Боље је да их буде мало али да буду обављене како треба, него много молитава изговорених на брзину, од чега је тешко уздржати се када нису узете с мером, у жару молитвене усрдности.
За Вас је сасвим довољно да ујутро и увече из Молитвеника прочитате јутарње молитве и молитве пред одлазак на починак. Само се трудите да их сваки пут прочитате пажљиво и са одговарајућим осећањем. Да бисте то успешно обавили, потрудите се да их у слободно време све прочитате, да размислите о њима и да их осетите, како би Вам, када почнете да их читате на молитвеном правилу, биле познате свете мисли и осећања садржана у њима. Молитве не треба само прочитати, него треба усвојити њихов садржај и произносити их тако као да иду из нашег ума и нашег срца.
Затим, када поразмислите о молитвама и када их осетите, потрудите се да их научите напамет, да не бисте више када дође време за молитву размишљали о томе где вам је молитвеник и да ли је светло довољно јако, и да Вам оно што гледате очима не би реметило сабраност за време молитве, него да бисте се лакше држали у духовном обраћању Богу. Видећете и сами како много то помаже. Уосталом, много значи и то, што ће тада Молитвеник у свако време и на сваком месту да буде са Вама.
Припремајући се на тај начин, потрудите се да када стојите на молитви уздржите свој ум од лутања и своја осећања од хладноће и равнодушности, својски се трудећи да очувате и пажњу и топлоту осећања. После сваке прочитане молитве направите онолико поклона колико мислите да треба, пратећи их или сопственим молитвеним речима везаним за потребу коју осећате, или обичном кратком молитвом. Тиме се молитва неће много продужити, али ће добити већу снагу. Нарочито по завршетку молитве треба даље да наставите сами да се молите, тражећи опроштај за невољно лутање ума и предајући се у руке Божије за читав наступајући дан.
И преко дана треба одржавати молитвену пажњу у односу на Бога. За то је, као што смо већ не једном рекли, потребно сећање на Бога, а за сећање на Бога потребна је – кратка молитва. Веома је добро да се напамет научи неколико Псалама и да се они читају током посла, понекад уместо кратке молитве, и то уз размишљање. Ово је врло стари хришћански обичај, који су забележили и увели као правило још свети Пахомије и свети Антоније.
Пошто сте тако провели дан, увече се усрдније и сабраније помолите, удвостручите и поклоне и своја обраћања Богу, па се опет препустите у руке Божије и пођите на починак или са кратком молитвом на устима, како бисте и заспали са њом, или пак читајући неки псалам.
Које псалме научити? Научите оне који Вам се привију уз срце док их будете читали. На једнога јаче делују једни псалми, а на другога други. Почните од: Помилуј ме, Боже (Пс. 50), затим: Благослови, душо моја, Господа (Пс. 102), и: Хвали, душо моја, Господа (Пс. 145) – антифоне псалме из Литургије; узмите још почетне псалме из правила пред свето причешће: Господ ме напаса (Пс. 22), Господња је земља и пуноћа њена (Пс.23), Веровах, зато говорих (Пс. 115); први псалам повечерја: Боже, на помоћ моју пази (Пс.69). Научите и псалме часова… и сличне. Читајте Псалтир и бирајте.
Када све ово научите, увек ћете бити наоружани молитвом. Чим дође нека узнемирујућа помисао, или се поклоните Господу са кратком молитвом, или читајте неки псалам, нарочито: Боже, на помоћ моју пази… и сви облаци немира истога часа ће се разићи.
То Вам је све о молитвеном правилу. Али још једном понављам: запамтите да су све ово само помоћна средства, а да је главно – стајање пред Богом умом у срцу са побожношћу, и скрушено падање пред Њега.
Пало ми је на памет да Вам кажем још нешто! Могуће је читаво молитвено правило ограничити само на поклоне са кратком молитвом и са сопственим молитвеним речима. Почните да чините поклоне говорећи: Господе, помилуј – или неку другу кратку молитву, изјављујући своју потребу или одајући Богу хвалу и благодарење. Да се не би поткрала лењост, треба одредити или број молитава, или време, колико молитва треба да траје, или и једно и друго заједно.
Ово је неопходно зато што код нас постоји нешто несхватљиво чудно. Када се бавимо нечим спољашњим, часови нам пролазе готово у трену. А када станемо на молитву, не прође ни минут, а већ нам се чини да смо се молили дуго-предуго. Ова помисао не наноси штету када се молитва савршава према установљеном правилу, али када се неко моли само чинећи поклоне са кратком молитвом, онда она представља велико искушење и може да прекине молитву која је тек почела, остављајући лажан утисак да је молитва протекла како треба. Управо зато да би избегли поменуту самообману, добри молитвеници су се и досетили бројаница, које се дају на употребу ономе ко почиње да се моли не молитвама из Молитвеника, него сам од себе. Употребљавају их овако – кажу: Господе Исусе Христе, помилуј ме Грешног, или: Грешну, па провуку један чворић бројанице кроз прсте; тако кажу и други пут, па провуку још један, и тако даље и тако даље, појасни или земни, како желе, или код малих чворова – појасне, а на великом – земни. Читаво правило се при томе састоји од одређеног броја молитава са поклонима, чему се додају и друге молитве, изговорене сопственим речима. Да се не би преварили брзином произношења молитава и чињења поклона, приликом одређивања броја поклона и молитава они одређују и време трајања молитве, да би одсекли журбу и, ако се поткраде, да би време надокнадили новим поклонима.
Постоје правила колико поклона треба чинити уз које молитвословље. Постоје, на крају крајева, две мере: за усрдне, и за лење или заузете. Старци, који и данас живе код нас у скитовима или засебним келијама, на пример на Валааму или на Соловкама, све службе обављају тако. Ако хоћете, и Ви своје правило понекад можете на тај начин да обавите. Али најпре се потрудите да га обављате како је прописано. Можда ово ново прописивање правила неће ни бити потребно. Ипак, за сваки случај шаљем Вам бројанице. Поступите на следећи начин! Утврдите колико времена проводите на јутарњој или вечерњој молитви, затим седите и обављајте своју кратку молитву на бројанице, па видите колико ћете пута проћи бројанице за време које обично проведете на молитви. Тај број нека буде мера Вашег правила. То ћете да учините не у време предвиђено за молитву, него у неко друго време, мада са једнаком пажњом. А молитвено правило савршавајте после тога, стојећи и чинећи поклоне.
Када ово прочитате, немојте да помислите да Вас терам у манастир. За молитву на бројанице ја сам први пут чуо од световњака, а не од монага. И многи људи и жене у свету моле се на тај начин. И Вама ће то добро доћи. Када се уморите од молитвословља по туђим наученим молитвама и када оно више не буде подстицајно деловало на Вас, можете дан-два да се молите на овај начин, а потом опет – према наученим молитвама. Тако ћете мало да се продрмате.
Понављам још једном: суштина молитве је у узношењу ума и срца ка Богу; ова правила представљају само помоћна средства. Ми не можемо без њих зато што смо слаби. Нека Вас Господ благослови!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *