НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
65. Извод из дела преподобног Пимена о богоугодном животу, о побеђивању страсти и засађивању добродетељи.
 
Ко Вас је то навео да пожелите да сазнате нешто више о светом Пимену? Ко год да је – то ме веома радује. Ко је свети Пимен и како је живео пронаћи ћете у Чети Минејима за 27. август и у књизи „Најзначајније приче о подвижништву светих и блажених отаца“. И на једном и на другом месту пронаћи ћете такође мноштво његових поука. Он је био прост и неук човек, али су опит духовног живота и благодат Божија толико просветили његов ум, да га по тачном и прецизном познавању закона усхођења ка савршенству треба сврстати међу прве богомудре оце и учитеље.
Али да бисте прочитали нешто о авви Пимену док то не пронађете, написаћу Вам који су најважнији ставови из његовог учења и навешћу неке његове поуке које се могу применити управо у вези са оним што сам Вам тако дуго објашњавао.
Почетак пута Божијег је – покајање и плач због грехова. Ето шта налазимо код светог Пимена. Он је видео жену како седи на гробу и горко плаче, па је рекао: „Када би се овде појавила сва светска задовољства, не би ослободила њену душу од туге. Тако и ми увек треба да плачемо“. У следећој изреци иста ова ситуација описана је подробније, а речи светог Пимена наведене су у следећем облику: „Уверавам те, да ако човек не умртви све жеље тела и ако не буде овако плакао, неће моћи да постане једно са Богом. Читава душа и живот ове жене погрузили су се у тугу“.
За онога ко се покајао и плаче због својих грехова природно је да се удаљава од зла и чини добро. Док је такав он неће чинити зла дела, али не може бити слободан од злих помисли. Зато се његово удаљавање од зла састоји готово искључиво од борби са помислима. Ево шта о томе може да се нађе код светог Пимена. Дошао један брат код авве Пимена и каже му: „Авво! Имам тако много помисли – у опасности сам од њих“. Старац га изведе напоље и рече му: „Покушај да спречиш да ваздух уђе у тебе!“ „Не могу то да учиним“ – одговорио је брат. „Као што то не можеш да учиниш, тако не можеш да зауставиш ни прилив помисли. Али до тебе је да им се супротставиш“.
Супротставити се, али како? Као прво, пази на себе и буди трезвен. Један брат је тако за себе рекао да када се сретне са другим људима и разоноди се, не враћа се у келију исти онакав какав је изашао, па је питао за савет шта да учини. Старац му је одговорио: „Хоћеш да када се вратиш будеш исти онакав какав си и отишао? Онда стражари над собом и у кући и ван куће“. И уопште, авва Пимен је говорио да нам је од свега најпотребнији трезвени ум.
Чим стражарећи над собом приметиш нешто страсно, одмах се помоли и то ће нестати. Један брат је питао авву Пимена како да се бори против помисли које насрћу на њега, а старац му је одговорио: „То дело је слично као када би човек са једне стране имао огањ, а са друге посуду са водом. Када огањ почне да га пали, он захвати воду из посуде и гаси. Огањ, то је ђавољи наговор (страсни), а вода, то је усрдна молитва Богу“.
Да би човек што мање страдао од страсних помисли, треба да уклони поводе који их изазивају. Треба се удаљавати од свега страсног, говорио је авва Пимен. Човек који је близу онога што може да породи страст, налик је ономе ко стоји изнад дубоке провалије у коју непријатељ лако може да га гурне. Онај пак ко се удаљава од свега што може да пробуди страст, налик је ономе ко стоји далеко од провалије. Нека га ђаво и повуче како би га гурнуо у бездан, ипак, док га он тако на силу вуче, човек има времена да дозове Бога и Бог ће му помоћи.
Главно је да се на сваки начин потрудиш да не попустиш пред помислима. Да бисмо ово појаснили, међу изрекама светог Пимена читамо следеће: брат га је упитао: „Може ли човек стално да обуздава своје помисли и да ни у чему не попушта ђаволу?“ А старац је одговорио: „Постоји човек који десет обуздава, а у једном попушта“. Исти брат је о томе питао и авву Сисоја, а овај му је рекао: „Заиста постоји човек који ни у чему не попушта ђаволу“.
И још: авва Анувије је питао авву Пимена о нечистим помислима које се рађају у људском срцу и о сујетним жељама. Авва Пимен му је одговорио: „Хоће ли се секира величати над оним који њоме сече? (Ис. 10, 15). Не пружај им руку и неће ти учинити ништа“.
Шта ће проистећи из такве непопустљивости? Страсти ће замрети. То је рекао авва Пимен авви Исаији, када га је овај упитао за нечисте помисли, говорећи: „Ако ковчег са одећом дуго буде остављен без старања, одећа ће временом да иструли; тако и помисли, ако их не будемо у пракси остваривали, временом ће ишчезнути или као да ће иструлити“.
Авва Јосиф је питао авву Пимена о истој ствари, а овај је рекао: „Ако неко у врч затвори змију и шкорпију, гмизавци ће временом да угину; тако ће и зле помисли које долазе од демона замрети ако им се супротставимо трпљењем и ако им не будемо давали хране“.
Али удаљавајући се од зла кроз тако бескомпромисно супротстављање страсним помислима и жељама, истовремено треба да чинимо добро, засађујући у себи сваку добродетељ. И једним и другим се срце брзо очишћује. Код светог Пимена постоје и многе поуке о засађивању добродетељи. Ево најважнијих. Он наводи изреку авве Јована Колова који је говорио: „Ја желим да макар у некој мери имам све добродетељи“. А даље излаже своју поуку о томе речима: „Када човек има намеру да подигне кућу, он сакупља велику количину материјала и различите ствари које ће му за то бити потребне. Тако и ми – макар и у некој мери треба да стекнемо све добродетељи“.
Али постоје одређене основне и руководеће добродетељи, око којих зато и треба да се потрудимо. На њих неретко указује и свети Пимен. Ево: ,Чување себе, пажња и расуђивање – то су три добродетељи које руководе душом“.
Пасти на колена пред Богом, смирити се и одбацити сопствену вољу – то су радна оруђа душе!
У Светом Писму је речено: Ако буду ова три човека: Ноје, Данило и Јов, тако Ја био жив, они ће правдом својом да се спасу – говори Господ (Јез. 14,14,20). Ноје преставља нестицање, Јов – трпљење, а Данило расуђивање. Ако ове три добродетељи постоје у човеку, онда у њему обитава Господ.
Страх Божији, молитва и доброчинства ближњем – то су три основна савршенства.
Авва Пимен мирјанина подстиче следећим речима: „Не умем да говорим према књигама, зато ћу вам испричати причу. Један човек је рекао своме другу: „Хтео бих да видим цара. Пођи са мном“. Друг му је одговорио: „Поћи ћу ед тобом половину пута“. Онда рече другоме: „Гајде да ме одведеш до цара“. Овај му рече: „Довешћу те до царског дворца“. Он рече и трећем: „Пођи са мном до цара“. „Пођимо – одговори трећи – довешћу те до двора, увешћу те унутра, рећи ћу цару за тебе и представићу те“. Упитали су авву Пимена шта значи ова прича. Он им је одговорио: „Први друг је подвижништво, које доводи до истинског пута; други је – чистота, којом се стиже до небеса; трећи је – милостиња, која са смелошћу изводи пред самог Цара – Бога“.
Када се на тај начин са једне стране не чине уступци страстима, а са друге – када се насађују добродетељи, срце се мало-помало смекшава, загрева и прима у себе божанствени огањ. Само чувај тај огањ и бићеш сигуран. Авва Пимен о томе каже: „Када се лонац одоздо подгрева пламеном, ни мува нити било шта друго не може да га дотакне; а када почне да се хлади, оне лако седају на њега. Исто бива и са душом: док год пребива у духовном делању (док год дух пламти за Бога), ђаво не може да је порази“.
Ово је довољно извода за Вас. Сами пронађите код светог авве Пимена и нешто друго што би могло да вам буде од користи. Ја сам овим изводима само хтео да Вас подсетим на оно о чему смо раније говорили. То је читав пут којим сте кренули. Кога год оца да узмете на читање, код сваког ћете пронаћи у суштини исто то, мада представљено и објашњено на нешто другачији начин.
Умудрујте се! Нека Вас Господ благослови!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *