ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
39. Исправљање живота не састоји се у промени спољашњег понашања, него у духовној промени, са спремношћу на борбу са препрекама. Различити су начини на које се ђаво труди да заведе оне који су стали на пут истинског живота.
 
Вашим последњим писмом приредили сте ми прави празник. Како се просветљује Ваша глава и како одлуке Вашег срца добијају истински и спасоносан смер! Дакле, одлучили сте да све у свему поступите како треба. Нека Господ то благослови! Све Ваше идеје о томе како ћете убудуће живети су добре. Али да не бисте у жару упропастили ствар, макар то било и одступање надесно (одступање може бити на десну и на леву страну: прво је ревност не по разуму, а друго – лењост), журим да Вам дам још неки савет.
Исправљајући себе, више пажње треба да обраћате на унутрашње него на спољашње. Спољашње чак можете да оставите какво јесте, изузев онога што штетно делује на срце, што разбија мисли, подстиче на непотребна дела и слично. Престројавање свакако треба да се дотакне и спољашњег начина живота, али не толико у његовој форми, колико у духу којим се живи. Ако се тако поступи, спољашње ће остати готово исто, са малим изузецима, али дух ће бити сасвим другачији. Корист од не одвећ брзе промене спољашњег начина живота је та, што промена никоме неће бости очи.
Друго што треба да се има у виду Ви већ знате – да не мислите да ће се оно што је замишљено остварити лако. Колико је само препрека и споља и изнутра! Ви добро чините што се спремате за борбу, а не за пут посут цвећем. Тако и треба! Спремајте се за борбу и молите Господа да Вам дарује снагу да поднесете све зло и узнемирујуће што сретнете. У себе се не уздајте. Сву наду положите на Господа и увек ћете имати Његову помоћ.
Но, спремајући се за борбу немојте да мислите да ћете увек славити победу. Често ћете морати и да трпите и да патите. Често ћете увиђати да Вам се и поред све жеље да будете исправни поткрадају промашаји. Али унапред знајте да ствари стоје тако. Ако се догоди да погрешите – не ужасавајте се. Унапред то предвидите и не очекујте да ће живот тећи другачије – без препрека, немира и невоља.
И само једним се опскрбите – чврстом храброшћу – па остајте у започетом делу не гледајући ни на шта друго. Сада то треба да буде утврђено за читав живот и запечаћено заветом и тврдом одлучношћу.
А како ће живот да се одвија, каквих ће све успеха и неуспеха бити, како ће други то да дочекају – сва слична питања препустите вољи Божијој.
Из опита забележених у житијима светих види се да Господ на различите начине води ка савршенству оне који се приљубљују уз Њега и са топлом љубављу Му посвећују свој живот. Он и ђаволу допушта да злонамерно делује, али при томе не уклања Своју десницу која нам помаже. Путеви су Његови дивни и, што је главно, тајни. Чак и сам онај ко бива вођен тим путевима, у правом светлу их види тек касније, када се осврне за собом.
Ђаво неће спавати. Свети Божији угодници приметили су како он на почетнике делује двојако: једнима уопште не смета и никако им се не супротставља. Не наилазећи на препреке ни споља ни изнутра и видећи да све тече глатко, они почињу овако некако да маштају: све смо непријатеље одмах растерали, не смеју ни да се покажу. Чим се такве мисли појаве, ђаво истога часа прилази и почиње да развија сујетна маштања из којих се рађа самоувереност и заборављање на помоћ Божију, нетражење те помоћи и, због тога, остајање без ње. Када дотле дође, ђаво почиње да спроводи своју тиранију: подстиче зло изнутра и снажно напада споља, па самоуверени несрећник пада. Такви случајеви нису ретки. Изволите, имајте то у виду сада када одлучујете о томе како да уредите свој живот, да не бисте после, када заиста почнете тако да живите и када све пође глатко, почели да умишљате нешто о себи, него да бисте одмах у томе препознали најопаснију ђавољу замку и да бисте удвостручили опрезност и пажњу у односу на своје дело. Истинско савршенство се тек мало-помало уочава и долази после многих напора, а не на почетку и од првог дана.
Друге пак ђаво напада из све снаге већ од првог дана, тако да је почетник изгубљен: где год да се окрене, све је против њега – и у мислима и у осећањима, а и споља је уочљиво само оно што се коси са добрим намерама, и ништа корисно се не види. Ђаво то чини зато да би уплашио почетника, да би га зауставио у његовој доброј намери и вратио га натраг – у немаран и непажљив живот. Али чим примети да се почетник не предаје, него остаје на своме, ђаво се одмах повлачи. Јер храбро супротстављање ђаволу доноси венце онима који се труде, а ђаво то не жели. Дакле, немојте одмах да клонете приликом његовог напада, знајући да је то уобичајена замка и да ће одустати чим примети Вашу истрајност.
Веома добро поступате што пред собом не видите пут посут цвећем. То је исправан поглед на ствари. И спремите се на истрајност. Спасавајте се. Треба да Вам кажем још нешто, али то нека остане за други пут.

Comments are closed.