ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
61. Лутање слуга и погледа. Како елиминисати лоше утиске од онога што видимо и чујемо.
 
Прошли пут сам Вам поменуо да не треба сваљивати кривицу на поводе који подстичу страсне помисли, осећања и жеље. Сада ћу Вам рећи неколико речи о њима.
Страсне помисли, а за њима таква осећања и жеље, понекад се појављују у души саме од себе, не знано како. Али углавном се појављују под утицајем спољашњих утисака. Ствари на које наилазимо, лица и догађаји сваке врсте подстичу у нама неке мисли. Од добрих утисака рађају се добре мисли, а од лоших лоше. Али може да се догоди и обрнуто: да добри утисци изазивају лоше мисли, а лоши утисци – добре. Све зависи од сталног и случајног расположења онога ко их дочекује. Сходно томе и сва одговорност лежи на њему. Како онда човек да се држи?
Прво: својим чулима, нарочито очима и ушима, не треба пуштати на вољу. Не допустите себи ту непромишљеност, да све морате да видите, чујете и дотакнете. Наша чула су налик на прозоре или врата, а највише на кутлачу. Лоше чини онај ко отвара прозоре и пушта прљав ваздух. Не може избећи прекор ни онај ко остави отворена врата и допусти да му стока уђе у кућу. Али шта бисте рекли за онога ко узме кутлачу па пође по блатњавим и нечистим барама да одатле захвата и посипа по себи? Може ли се замислити нешто тако бесмислено? Но не чини ли управо то онај ко се са радозналошћу зауставља пред лошим човеком да би слушао зле речи?! Кроз то се дође до злих помисли, са њих се прелази на осећања и жеље, и такав човек лута сав острашћен као по магли. Дакле, благоразумност и дужност самоочувања унутрашњег мира налажу нам да не гледамо, не слушамо и не дотичемо све на шта наиђемо. Мало-помало показаће се да нешто може да пробуди страсти, зато пред тим треба окретати очи, затварати уши или гледајући не гледати и слушајући не слушати.
Друго: догодило се да нешто изазове лош утисак и породи лоше мисли. Одмах треба пожурити да се утисак изглади и да се мисао пресече на начин који је већ показан, свакако уз прекид будућег дотока утисака. Остајати под лошим утиском или остављати његово изглађивање и поновно успостављање душевног мира за неко друго време, било би неразумно. Остајањем под утиском и сами ћемо доприносити умножавању лоших помисли и осећања, а остављајући лоше дуже време у себи, даћемо му могућност да се дубље укорени и да се дуже супротставља избацивању и очишћењу, ако не и да сасвим овлада душом.
Треће: када смо једном већ доживели лош утисак од нечега, не треба свесно себи да допуштамо да се поново срећемо са предметима који су га произвели. Ово би значило да онај ко тако поступа воли да се наслађује лошим и, сходно томе, нечист је до дубине срца. Ако га пак нека нужда натера да се поново сусретне са таквим предметом, треба унапред да се наоружа, да припреми своје срце за одупирање лошем утиску и не допусти му да се приближи. То ће бити могуће уз пажњу, упорно супротстављање и молитву.
Четврто: већ сам Вам писао о томе, да све на шта наилазите и што Вам се догађа треба да протумачите у духовном смислу. То треба да учините и са предметима који су лоши. Када након тога на њих будете наилазили, добијаћете не лоше, него добре мисли, као што је свети Јефрем Сиријски када је срео бестидну лепотицу рекао ученицима: “Видите ли како се она труди да би украсила своје тело које ће ускоро бити прах – како ми онда да се не трудимо око украшавања бесмртне душе?”
Ово је довољно што се правила тиче. Требало би сада да укажемо на примере из ваше свакодневице који Вам доносе духовну штету. Али ја мислим да тога нема ни у Вашој породици ни међу Вашим сродницима. На њих не можете наићи нигде другде осим изван куће, на пример у друштву у коме Вам се недавно пружила прилика да будете, као што сте писали. Код таквих случајева изволите држите се онога што је речено у трећој тачки. Под ту тачку после подводите и све сличне, на које наиђете. И уопште, поставите себи као закон да мерите шта је дозвољено оним утицајем које оно производи у духовном животу. Оно што је од духовне користи, то себи дозвољавајте; а оно што делује штетно, то не дозвољавајте ни под каквим изговором. Ко ће у уму своме пружити руку ка чаши са пићем за коју му је познато да је у њу стављен отров?!
Ја не мислим да Ви себе треба тако да притиснете, да личите на затворницу. Али хоћу само да Вас наведем на одлучност да не узимате оно што је штетно за Ваш дух, након што сте се уверили да је само живот у духу истински живот, и не само да сте се уверили, него сте то и испробали.
Нека Вас Господ благослови!

Comments are closed.