ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
3. Испразност и једностраност светског живота
 
Како сте ме обрадовали Вашим одговором! “Не привлачи ме, напротив – одбија. Неколико дана после тога била сам као разбијена, моја душа се мучила: туговала сам и нисам могла да се саберем. И једва сам се некако повратила”. Зашто то прошли пут нисте написали? А мени се учинило да прећуткивањем сакривате страст или тако нешто. Дај Боже да се такво осећање одбоjности према светском животу и светским забавама заувек сачува у Вама. Али могуће је да вам се то и допадне. Очигледно, не можете избећи додир са таквим животом. Други пут више неће бити тако разорно и узнемирујуће, трећи пут – још мање, а потом нећете осећати ништа. Као и са пићем: после сваке чашице човек се све више опушта. Шта осете они који долазе у радионицу за прераду дувана? Штипа их за очи, цури им нос, не могу да дођу до даха. А онима који тамо раде није ништа. Па и ти што дођу, када мало постоје, већ не жмиркају толико, не кијају и не кашљу, а затим све те неугодности сасвим престају. Гледајте да се и са Вама не догоди нешто слично када су у питању околности које су тако пореметиле Ваш мир.
Ви као да сте предухитрили моје питање па кажете: “Не мислим да бих икада могла да се помирим са таквим животом. Пажљиво посматрам и налазим да то није живот. Не умем то да објасним, али утврђујем се у мишљењу да то није живот. Ту има много живости, али живота нема. Ево и моја машина за шивење стално је у покрету, али то није живот”. Дивну је мисао породила Ваша бистра главица. Сад за Ваш положај могу да кажем да улива наду. Само осећање није постојано: оно може да се промени. Али када му у помоћ дође разумна мисао, онда се оно утврђује, и опет, с друге стране, осигурава мисао. Заједно – они су као тврђава. Али да би та тврђава била што тврђа, треба да схватите зашто заправо у таквом животу нема живота. Ако наши разговори потрају то ће се временом потпуно разјаснити. За сада ћу рећи само ово: у таквом живљењу нема правог живота, зато што оно не обухвата и не задовољава све стране људског живота, него само мали део, и уз то такав који стоји на последњем месту, или тачније на рубовима живота, не дотичући се његовог центра. Људски живот је веома сложен и многостран. Постоји у њему и телесна и душевна и духовна страна. Свака има своје снаге и потребе и своје начине њиховог задовољавања. Човек живи само онда када су све наше силе у покрету и када се све потребе задовољавају. А кад је код њега у покрету само један делић сила и када се задовољава само део потреба, онда тај живот није живот: баш као што и ваша шиваћа машина ради како треба само када су сви њени делови у покрету. Ако буде прекинут рад било ког дела – машина је стала: не живи. Ни човек не живи људски ако у њему није све у покрету. Само што се код машине прекид њеног живота, ђ. кретања, одмах види, а код човека неактивност целовитог људског живота у њему, уз деловање само једне његове стране и задовољавање малобројних потреба, уопште се не види, мада заиста постоји, као што је стварна непокретност поменуте шиваће машине. Такав је закон људског живота! Додајмо и ово ономе о чему је реч. Које су силе ту заузете и које се потребе задовољавају? Заузете су руке, ноге, језик, очи, уши, мирис, додир, памет, уобразиља, фантазија и довитљивост, уопште – најнижа човекова страна, она која му је заједничка са животињама; и задовољава се само потреба животињског живота, или, боље рећи, они се играју живота, као што бива са младим јагањцима када их истерају на зелену пољану. Осим ових сила постоје код човека још два-три њихова слоја и њихов главни центар.
Просудите сада може ли такав живот бити заиста живот? Ваш осећај рекао Вам је да ту нема живота. Указаћу Вам на главни разлог због чега нема. Можда Вам деловање тог разлога сада није тако јасно, али општа мисао не може да буде несхваћена; детаљи ће се појаснити временом. Јер ја имам намеру да све што треба редом изводим из устројства људске природе. Треба да живимо онако како нас је створио Бог, а када неко не живи тако, смело се може рећи да он уопште не живи. Молим да се за сада задовољите тиме.

Comments are closed.