НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
40. Упозорење на могућност хлађења у будућности. Разни узроци хлађења у односу на духовни живот. Како се понашати када се појаве знаци хлађења.
 
Ви се плашите да дело нећете довести до краја, чак и када бисте почели усрдно. Да, тога заиста треба да се плашите, јер ми често сами пред собом и против себе бивамо издајници. У себе се не можете поуздати. Сва Вам је нада у Господу. Не остављајте тај страх, него га подржавајте, час пазећи да не увредите љубљеног Господа, час плашећи се да не ослабите, па да опет дођете у такву ситуацију, а данас-сутра доћи ће смрт. После ће тај страх проћи и замениће га права нада на спасење, али за сада га не остављајте: он ће распалити ревност и избацити веома погубне позиве на попустљивост. Услед тога ће се у Вашем срцу стално чути вапај: Господе, спаси ме недостојну То ја стално називам скрушеним падањем на колена пред Господом у срцу. Непријатељи су силни и не знаш какве ће се све буре подићи и споља и унутра како би те оборили са правог пута. Ако паднеш – пропао си. Зато дозивај: О, Господе, спаси ме! То и јесте срце скрушено и смирено, за које пророк Давид каже да га Господ неће уништити, да га неће презрети, него ће пазити на њега. Запамтите то. Пошто сте ту опасност већ видели, биће Вам лакше да је увек предосетите и да почнете да дозивате у помоћ. Осећање скрушеног падања на колена пред Господом – услед свести о опасностима које прете са свих страна и које могу да прекину ток духовног живота и да га угуше – треба да буде стално присутно у Вама. Знајте да се онај ко има такво осећање креће исправним путем. Ово осећање то најбоље и показује!
Ви пишете: „Нека би дао Бог да садашња спремност за започето дело не ослаби ни касније“. Не касније, него никада не треба да ослаби. Та спремност, или усрдност да се служи Господу, или ревност за богоугађање, или одлучност човека да се посвети тачном извршавању Његових заповести (што је све једно: различити су називи, али је дело исто), и чини заправо духовни живот. Када постоји та спремност, постоји и духовни живот. Када те спремности нестане, нема ни духовног живота. Када нестане духовног живота, то је као да се прекинуло Духовно дисање и као да је духовно срце престало да куца: дух или умире или обамире. Зато прва брига онога ко ступа на пут Божији треба да буде управо то, да на сваки начин подржи и подгреје у себи ту спремност, ревност и усрдност. Само то једно довољно је да одржи и сва наредна правила, то јест, само чувај ту ревност и спремност, па ће те она сама поучити, и стално ће те поучавати, како шта да учиниш и како када да поступиш. Запамтите то!
Ово, заједно са скрушеним падањем на колена пред Господом, представља корен духовног живота, његову заштиту и ограду. Ви сте добро одредили непријатеља тог основног расположења, па самим тим и главног непријатеља: хлађење. О горке и прегорке ствари! Немојте да мислите како свако смањење жара ревности представља одмах то погубно хлађење. До њега долази и услед прекомерног напрезања душевних сила, услед опадања телесне снаге или нарушеног здравља. И једно и друго је – ништа. Проћи ће. Лоше је оно хлађење до кога долази услед својевољног уклањања од воље Божије, свесно и упркос савести која уразумљује и зауставља, уз привезаност за било шта што није Божанско. То убија дух и пресеца духовни живот. Е, управо тога треба понајвише да се Бојите – као огња, као смрти. Ово се догађа услед попуштања пажње у односу на себе и губљења страга Божијег. Чувајте се тога, како бисте избегли страшно зло. Што се тиче невољних и случајних хлађења услед исцрпљености или болести, за њих постоји један закон: претрпети, ни у чему не нарушавајући успостављени благочестиви поредак, макар радили без икаквог задовољства. Ко то буде трпељиво подносио, од њега ће хлађење брзо да одступи и вратиће му се уобичајена ревност, топла, од срца. Изволите и то примите на знање, па од сада одлучите да, као прво, никако не допустите да се ваша ревност охлади, а као друго, ако се случајно и охлади, трудите се да одржите свој уобичајени начин живота у уверењу да ће већ и такво суво извршавање дела брзо повратити живост и топлоту усрдности.
Све што сам Вам написао у последња два писма догодиће Вам се касније, када заиста почнете да водите нов живот. Али пошто приликом измене начина живота, макар то за сада било само у мислима, треба одмах да узмете у обзир све случајности до којих може да дође, сматрао сам да није на одмет да Вам већ сада све то детаљније опишем, тим пре што су ми Ваше речи пружиле повод за тако нешто.
Обрадовало ме је управо то што сте се Ви, можда и сами не примећујући, дотакли најсуштинскијих страна духовног живота. Значи да Ваш ум ради правилно: Господ, Који види Вашу спремност да Му искрено служите, помаже Вам – Ви ни сами не знате како Вам падају на ум такве замисли. То Вам по заповести Божијој говори анђео чувар. Нека Господ благослови Ваш почетак! Од свег срца Вам желим успех.
Када почнете да радите над собом, увидећете да је свако спољашње руковођење или сваки савет само помоћно средство. А шта је заправо потребно души или како исправније да се поступи у овом или оном случају, то свака душа треба да реши сама, уз помоћ благодати Божије која невидљиво руководи њоме. Онај ко искрено жели да угађа Господу и ко Му се у потпуности предао, увек поступа како треба, али се при томе држи смирено.
Писмо закључујем жељом да Вам Господ помогне да пост проведете на најуспешнији начин.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *