НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
37. Пробуђена одлучност да се живи исправно треба јасно да се одреди као тежња да се у свему поступа сходно вољи Божијој. Мир и радост слугу Божијих. Потребно је чувати се колебљивости када је у питању одлука да се живи по Богу. Бог ће одбацити онога ко није ни топао ни хладан.
 
Не чујем да ли сте почели да постите. Али када почнете, добро ће вам доћи све оно што је написано о посту. Ја међутим додајем још једно кратко излагање, како бих појаснио неке тачке. Јер читав предмет је такав, да се не може изложити у неколико редова.
Дакле, узмимо да сте ушли у оквире поста, то јест у спољашњи поредак поста, и да почнете строго да се преиспитујете према упутствима која сте добили, како бисте, уочивши све неправилности, потом били у свему исправни.
Те речи бити исправан треба прецизно одредити. У томе је суштина ствари и ко то не зна, може да направи велику грешку, а да при томе још верује како поступа исправно.
Поставили сте себи као начело да будете исправни. Али у чему смо ми заправо лоши? У чему се огледа наше лоше понашање? Мислим да сте и Ви доживели да приступајући исповести не знате шта бисте рекли: не видите у чему сте грешни. Откуда то? Одатле што није јасно какав би наш живот требало да буде и воде ли сва наша дела и наше помисли ка исправном циљу. Пошто то није објашњено, ми – гледајући на свој живот и видећи да је он, као и код свих других, лош, али да ништа посебно не боде очи – остајемо спокојни и кажемо: па шта још хтети?
Све што сам до сада писао, писао сам зато да се и Вама то не би учинило. Ако поступите према ономе како Вам је указано, Ваш се језик више неће вратити на то да каже: па шта још хтети? Задржаћу Вашу пажњу још мало на томе.
Ево у чему је заправо ствар. То сам поменуо не једном. Читав наш живот, у свим својим деловима и појединостима, треба да буде посвећен Богу. Такав је општи закон: све што год да чиниш, чини у складу са вољом Божијом, како би угодио Богу, у славу пресветог имена Његовог. Тако треба гледати и на свако дело које се нађе пред нама – да ли је оно у складу са вољом Божијом. И немој га се прихватати пре но што се увериш да јој тачно одговара; а обављај га онако како је Богу угодно да се обавља. Онај ко увек буде поступао са таквом опрезношћу и јасном свешћу о томе која су дела угодна Богу, тај неће моћи да не буде свестан и тога да се његов живот одвија како треба, мада његова дела нису сјајна и савршена, али у њима није свесно допуштено ништа што би вређало Бога и што Њему не би било угодно. Та свест испуњава његово срце тихим миром и духовном радошћу која се рађа од осећања да није стран Богу; и мада није велик, знатан и виђен, он ипак јесте слуга Божији, који се труди да на сваки начин угоди Богу и све своје силе усмерава у том правцу, верујући да га и Сам Бог види као таквог.
Наш морални живот требало би код свих да буде такав. Међутим, какав бива у стварности? Живимо како живимо. Такво свесно и самоделатно усмеравање свих својих дела на угађању Богу, било да су та дела велика или мала, није код нас присутно ни у мислима ни у намерама. Наша дела се одвијају без такве свести, и то што се ради, ради се углавном према устаљеном реду, јер сви тако раде, без уверености у то да дела одговарају главном циљу њиховог живота.
Недавно сам Вам спомињао нешто о духу живота – да он бива или богобојажљив, или самољубив, или љуби свет. Заборавио сам да ту поменем и четврти тип: ни то ни ово, мада сам и њега негде узгред поменуо (крај 27ог писма). Зар управо тим духом не дише највећи део људи? Они наизглед немају ништа против Бога, али ни угађање Богу није њихов циљ. Ако је био у цркви – био је, а ако није – ништа страшно. И код куће када се моле – један-два поклона и крај. Тиме су задовољни. Тако и у свему другом Божанском. Они нису очигледни егоисти, него једноставно штите своје интересе и увек ће наћи разлог да се извуку и избегну било какву самопожртвованост. Они ни свет не љубе тако приметно, али ће се заједно са светом разонодити његовим делима. Таквих људи је много. Сви су они равнодушни према делу богоугађања и спасења, и нису ни топли ни хладни. Бог се од њих окреће и одбацује их.
Нисте ли и Ви до сада припадали тој врсти? Мислим да нисте сасвим. Ипак, то што сте чинили, чинили сте највећим делом зато што су сви око Вас тако чинили. Али оставимо оно што сте били. Уверавам Вас да ако савесно будете испуњавали све што Вам кажем, нећете више ни најмање бити налик на такве, него ће сва Ваша дела бити добра и предобра. Не зато што ће то бити нека посебна дела, него ће добити посебну Богу, други карактер, достојанственост, доличност. Нека Господ благослови! То Вам желим из свег срца. Када све будете устројили по вољи Божијој и када почнете тако да се владате, Ви ћете сигурно бити осењени унутарњим миром и добићете спокојство срца, јасно, топло, радосно, у чему се и састоји рај душевни.
Али да би било тако, треба да добијете одлучност за такав живот; да бисте постали одлучни треба да осетите да Ваш живот није добар и да увидите како не пазите на оно што је најважније (ни то ни ово); такође, треба да увидите колико је диван пажљив живот. Но, ни то није довољно. Треба се скрушити, јер мада још нисте много времена проживели, део сте свакако проживели узалуд. Скрушеност срца због своје неисправности пред Богом чини ослонац одлучности да се исправно стоји пред Њим. Сада се потрудите око свега тога. Нека Вам Господ помогне!
Господ, Који устројава спасење свих, и Који управља судбинама оних које спасава, нека Вас научи како да Ваш живот не прође узалуд – ни то ни ово – него да буде угодан Богу, да Вам донесе спасење и послужи као пут за задобијање Царства Небеског.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *