ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
59. Одломак из дела преподобног Исихија о борби против страсти.
 
Сада Вам је већ све речено о духовној борби уопште. Страсти је много, али, колико год да их је, све оне долази не описани начин и све се одагнавају и савладавају онако како је речено. Наравно, свака страст има своје особености, и начин на који се појављује. Има такође много облика у којима се појављују. Али то не мења опште методе борбе против њих. Поступајте како је речено и успешно ћете одагнати сваку страст, колико год силно да устане на Вас.
Да бисте све ово могли лакше да упамтите и да бисте се уверили да треба да поступате баш тако, а не другачије, дајем Вам извод из дела преподобног Исихија, презвитера јерусалимског, чију сам Вам књижицу, сећате се, послао.
Ево шта он вели:
“Онај ко се духовно подвизава у сваком тренутку треба да има следеће четири ствари: смирење, крајњу пажњу, супротстављање помислима и молитву. Смирење – јер су његови противници у борби горди демони, да би руком срца држао помоћ Христову, јер Господ мрзи горде. Пажњу – да се срцу не допусти никаква помисао, макар се чинила и добра. Супротстављање – да би чим види помисао истога часа са гневом одбио зло. Молитву – да би се одмах након супротстављања злу неизрецивим уздасима обратио Христу. И тада ће овај подвижник видети непријатеља свезаног, или како бива гоњен именом Исусовим, као прашина коју тера ветар, или како као дим ишчезава са својим маштањима”.
Ево још једног сличног места:
“У духовној борби треба деловати онако, како се делује у (обичном) рату. Као прво, потребна је пажња; као друго, када приметимо да је ђаво покренуо помисао, треба да га погодимо проклетством, са гневом у срцу; као треће, треба да се помолимо против њега, призивајући у срцу Исуса Христа, како би демонска приказа одмах ишчезло, да се ум не би повео за маштањем, као дете кога превари неки мађионичар”.
“Ако се у своме срцу увек обраћаш са смиреномудреношћу, са сећањем на смрт, са самоосуђивањем, са супротстављањем помислима и призивањем имена Исуса Христа и са тим оружијем свакодневно трезвено идеш уским, радосним и пријатним духовним путем, ући ћеш у света сазерцања светих и бићеш просвећен дубоким тајнама од Христа, у Коме су сакривена сва блага премудрости и знања и у Коме обитава сва пуноћа Божанства телесно (Кол. 2;3,9). Јер у Исусу ћеш осетити да је на твоју душу сишао Дух Свети, Који светли уму да би могао да гледа. Нико, каже апостол, не може рећи: Исус је Господ, осим Духом Светим (1.Кор. 12,3). Он тиме свакако на тајанствен начин крепи онога ко тражи”.
У овим и сличним местима преподобни Исихије говори уопште о току духовне борбе. У његовој књижици више се говори појединачно о сваком од показаних метода борбе, нарочито о пажњи ка срцу, пребивању тамо, и духовном обраћању Господу одатле. Изволите погледајте сада целу ту књижицу. А ја ћу Вам исписати неколико места о томе.
“Велики законодавац Мојсије, или боље рећи Дух Свети његовим устима каже: Пази на себе; да не буде у срцу твоме тајне безаконе речи (Понз. 15,9). Тајном речју он назива мисаону представу нечег лошег (страсног), што Бог мрзи а што оци такође називају “прилогом” (тј. нечим што је са стране додато) који ђаво наводи на срце, а за којим, чим се појави у срцу, одмах крећу наше мисли и страсно се са њим повезују”.
“Пажња је непрестано молитвено тиховање срце, без икакве помисли, у коме душа свагда дише Јединим Исусом Христом Сином Божијим и Њега непрестано дозива; храбро се Њиме наоружава против непријатеља; исповеда се Њему, Који има власт да опрашта грехе; често тајним призивањем грли Христа, Који једини познаје срца”.
“Трезвеност је тврдо подизање мисли и њихово стајање на дверима срца, тако да човек види када се прикрадају помисли и схвата какву слику демони покушавају да насликају и представе у уму, како би помоћу ње преварили човека”.
“Мисао која стоји (у срцу), дозива Христа против непријатеља и прибегава к Њему, налик је на животињу окружену мноштвом паса али заштићену некаквим упориштем. Та мисао издалека духовно посматра заседе невидљивих непријатеља и непрестано се молећи против њих Исусу миротворцу остаје неповређена”.
“Онај ко нема молитву чисту од помисли, тај нема оружије за борбу. Мислим на молитву која се непрестано обавља унутар душе, како би скривени непријатељ призивањем Христа био поражен и уништен. Јер ти треба оштрим оком ума да гледаш да би препознао оне који улазе, и када их препознаш да им се истога часа супротставиш, да згазиш главу змије, дозивајући при томе Христа. Тада ћеш опитно постати свестан невидљиве помоћи Божије и јасно ћеш увидети право стање свога срца”.
“Дакле, нека душа буде смела у Христу, нека Га дозива и нека се ни мало не плаши: јер она не ратује сама, него заједно са страшним Царем, Исусом Христом, Творцем свега постојећег, телесног и бестелесног, видљивог и невидљивог”.
Ограничићу се на ових неколико извода, јер ако бих исписао све што се односи на нашу тему, требало би да препишем половину књижице. И ово сам преписао зато да бих Вас подсетио на то зашто Вам тако дуго тумачим о сећању на Бога и унутрашњој борби са страстима. Знајте да је у томе сва суштина труда око задобијања спасења.
Када ово прочитате немојте себи да кажете: па шта сам ја, пустињска подвижница, да бих се држала таквих правила?! Не бисте били једини који то кажу – јер заиста многи тако говоре, али не од оних који су се како треба прихватили посла око задобијања спасења. Они који се труде око тога, не могу тако да говоре. Тако и Ви, ако хоћете да живите у духу, у чему се и састоји задобијање свога спасења, треба свакако да поступате онако како је прописано. А ако хоћете да живите немарно, онда Вас се све то свакако не тиче. Ја сам о томе и почео да пишем зато што сам поверовао да је Ваша одлука да припаднете Господу била искрена. Јер ко то искрено одлучи, он не може да заобиђе прописани пут. Он може много да се труди и да иде заобилазним путевима, али док не крочи на ту стазу, биће му узалуд. Ја Вам је и показује директно, да не бисте лутали са стране. Усрдније се потрудите па ћете видети успех. Али труд је свакако потребан; без труда ништа не успева.
Не допуштајте себи таква бесплодна размишљања. Без обзира на то да ли неко живи у пустињи или у манастиру или своје спасење постиже у свету, свакоме закон треба да буде да своје срце очисти од страсти; а не може другачије да га очисти него на описани начин. Не колебајте се и не јогуните.
Нека Вас Господ благослови.

Comments are closed.