НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
41. Последњи савети пред исповест и причешће.
 
Ево већ је дошло време за исповест, а после ње за најслађи тренутак – причешћивање Светим Тајнама Христовим! Нека Господ благослови да и једно и друго обавите како треба. Сав пост и све што сте замислили, управо ту се запечаћује печатом Божијим.
Али зашто Вас је, како кажете, страх од одласка на исповест? Тај страх се заиста јавља код многих, али зашто би га било код Вас? Изволите, појасните себи ствар. Онај ко исповеда само је сведок, а грехе прима Сам Господ. Он заповеда духовнику да ономе ко се исповеда да разрешење грехова. А Господ је сав – милост. Он само чека да неко исповеди своје грехе, и чим их саопшти – истога часа добија опроштај. Зар се таквог Господа треба бојати?
Делимично тај страх потиче и одатле што није објашњено шта заправо треба да се каже. Но, када учините све онако како се од Вас тражи, све ће Вам бити јасно и нећете имати чега да се плашите.
Тај страх долази и одатле што се ретко исповедамо. Када бисмо се чешће исповедали, не бисмо се тако плашили. Можда ће дати Бог па ћете од сада чешће приступати трпези Господњој, а сходно томе и исповедати се.
Ево шта свакако треба да урадите! Запишите све што нађете за потребно да откријете када дођете код духовника, и онда помоћу тих бележака све испричајте. Права исповест треба да буде своја, то јест сам онај ко се исповеда треба да каже у чему је грешан, а не да чека да га духовник пита. Јер исповедник нужно пита много тога сувишног, што нема везе са оним ко се исповеда, а догађа се да не пита оно што је потребно. И тако то остане неисповеђено. Да сами без бележака кажете оно што Вам лежи на савести то је могуће ако мислите да ћете се свега сетити, али у сваком случају све сами кажите. Нека Вам Господ благослови да се исповедате скрушеног дуга и са чврстом одлучношћу да после будете у свему исправни, и без икаквог страга. Он је сасвим сувишан и смета тој ствари.
Неколико пута су ме одвајали од писања писма, па су пресекли нит мисли које сам имао намеру да Вам изложим.
Дакле, ако се појави страх пре исповести – одагнајте га. Страх пред Богом је драгоцена ствар, али та детиња плашљивост која постоји код Вас дело је ђавоље. Никаквог повода за такав страх заправо нема, него га ђаво изазива. Спокојно и скрушеног срца идите ка Господу. Идите онако како је блудни син у причи ишао оцу. Отац није грдио и вређао сина који се вратио, него га је дочекао раширених руку и целивао. Исто то и Вас чека. Господ је већ раширио руке према Вама. На Вама остаје само да му приђете. Учините то са побожном љубављу.
Главно у покајању је бол срца због своје неисправности пред Господом и тврда намера да се убудуће живи у свему исправно. Ви сте већ саопштили своју одлуку да желите да угађате Господу, а Господ Који све види свакако ју је већ примио. Но, постоји ли код Вас бол срца због лоших дела? Потрудите се да га пробудите. Колико год да мало грехова имате, и колико год да Вам се чине лаки, ипак, то су греси, и Бог на њих не гледа благонаклоно. Како се понекад пред људима застидимо због неке неопрезне речи или покрета! А овде је Господ, и не нешто неважно, него греси. Зато будите мудри па се скрушите пред Господом. После ће из те скрушености да потече снага која Вам неће дати да скренете у неисправан живот.
Ви сте хтели све изнова подробно да преиспитате и преуредите. Можда нисте успели да учините све, или нисте учинили онолико колико сте хтели: не узбуђујте се због тога. Господу је драга Ваша главна намера и одлука да у свему будете исправни пред Њим. Ради ње ћете добити и опроштај грехова и очишћујућу благодат. Идите ка Господу са тврдом намером да будете исправни, уместо свих неисправности којих сте свесни, и оних којих још нисте свесни. Како сада, тако и у будућности чврсто се држите намере да чините све оно што Ваша савест сматра да треба да чините; остало нека Вас не узнемирује.
Што се исповести тиче, боље је да се исповедате вече пред причешће, како бисте ноћ и јутро могли у потпуности да посветите размишљањима о примању Господа. У то време читајте проповеди пред свето причешће из књижице коју сам Вам дао. Седите и размишљајте о Господу молећи Му се у срцу овако: „Господе, како хоћеш тако уради са мном и у мени, само ме не лиши општења са Тобом“. Стално се молите том кратком молитвом додајући јој и поклоне. А ако исповест одложите до јутра, увече ће Вам се мисли већ умножити и узнемирићете се.
Светим Тајнама приступајте у простоти срца, са потпуном вером да примате Господа у себе и са понашањем које томе одговара. Шта ће после тога бити у души, то оставите Самом Господу. Многи унапред желе да од светог Причешћа добију то и то, а онда, када тога не буде, узнемирују се и чак се колебају по питању вере и силе Свете Тајне. Но, кривица није до Свете Тајне, него до њихових непотребних размишљања. Ништа себи не обећавајте, него све препустите Господу, молећи од Њега једну милост: да Вам да снаге за свако добро дело којим се угађа Њему. Плод причешћа се у срцу најчешће огледа као слатки мир; понекад причешће доноси просвећење у мислима и жарку преданост Господу; понекад се пак готово ништа не види, али се касније на делима показује велика снага и истрајност када је у питању обећани исправни живот. Приметићу овде још и то, да плодове светог причешћа не видимо зато што се ретко причешћујемо. Причешћујте се што је могуће чешће па ћете видети колико утехе доносе плодови ове Свете Тајне.
Све време се молим и молићу се да Вам Господ помогне да приступите тим Тајнама ради потпуне обнове вашег дуга. И Господ ће Вам бити помоћник у свему добром што пожели Ваша душа!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *