НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

ШТА ЈЕ ДУХОВНИ ЖИВОТ И КАКО СЕ ЗА ЊЕГА ОСПОСОБИТИ

 


Шта је духовни живот и како се за њега оспособити?

 
49. Светска дела. Како се односити према светским делима да не би одвлачила нашу пажњу, него да би доприносила служењу Богу.
 
Настављам излагање поводом онога што сте се жалили на несређеност мисли услед светских брига.
Како живети без дела? Јер тада влада грешна доконост. Треба нешто да се ради, да се обављају неки домаћи послови. То је Ваша дужност. Не треба пресецати спољашње односе. Треба их одржати, и потребно је да се одрже. То је дуг људској заједници. Али сва таква дела могу и треба да се обављају тако, да не одбијају мисао о Богу. Како то?
Постоји код нас празноверје, готово свеопште, да чим се прихватиш неког домаћег или сличног посла, одмах излазиш из области божанских и богоугодних дела. Одатле када се појави жеља да се живи богоугодним животом или се о томе поведе реч, обично је са тим повезана мисао, да ако је тако, онда треба побећи из друштва, побећи из дома у пустињу, у шуму. Међутим, то уопште није тако. Свакодневни послови и друштвене обавезе од којих зависи стање породице и друштва јесу Богом одређена дела чије испуњавање не представља прелазак у небогоугодну област, него управо хођење у делима Божанским.
Држећи се таквог погрешног мишљења сви тако и поступају, да бавећи се свакодневним и друштвеним пословима ни не помишљају на Бога. Видим да је то погрешно мишљење присутно и код Вас. Изволите одбаците га и прихватите друго – да све што чините у кући и ван ње, а што је условљено животом у заједници, као ћерка, као сестра, сада и као московљанка, јесте Божанско и Богу угодно дело. Јер на све то се односе одговарајуће заповести. А како да испуњавање заповести не буде угодно Богу? Својим погрешним схватањем Ви их и чините таквима да нису угодни Богу, јер их не испуњавате са расположењем које тражи Бог. Божанске дела Ви не обављате онако како Бог тражи. Она стога узалуд пропадају, и још одбијају ум од Бога.
Исправите то и од сада сва таква дела започињите са свешћу да је заповеђено да се тако чини, и обављајте их као да извршавате заповест Божију. Када се тако будете држали, ни једно светско дело неће Ваше мисли одвојити од Бога, него напротив, приближиће Му их. Сви смо ми слуге Божије. Свакоме је Он наменио одређено место и дело, и гледа како га ко испуњава. Он је свуда присутан. Гледа и на Вас. Мислите на то и свако дело обављајте тако, као да је захтевано директно од Бога, које год да је дело у питању.
Тако радите и код куће. А када Вам долази неко споља или када сами излазите напоље, у првом случају држите у мислима да Вам је то лице послао Бог и да гледа хоћете ли га примити и хоћете ли се према њему односити како треба, а у другом случају – да Вам је Бог поверио дело ван дома и да гледа да ли ћете га извршити онако како Он хоће.
Ако се тако будете држали, онда ни домаћи послови ни они ван куће ни мало неће одвлачити Ваш ум од Бога, него напротив, држаће га уз Њега, мислећи да чини дело угодно Богу. Све ће да чини са страхом Божијим, и тај ће страх одржавати непрестану пажњу на Бога.
А то која су дела у породици или ван ње угодна Богу, то изволите добро себи разјасните, узевши за руковођење књиге у којима се излаже о тим делима. То морате добро да разјасните како бисте међу овдашњим светским и друштвеним делима раздвојили оно што је потребно од онога што доносе сујета, страсти, човекоугађање и угађање свету. Али од свега тога након што сте изразили одлучност да живите богоугодно Ви се свакако и без посебног подсећања удаљавате.
Осим поменутог погрешног веровања уз наша дела се привија и извесна, да је тако назовемо, слабост. То је – брига. Да свако дело које се сматра за корисно треба обављати са свом усрдношћу – то је дужност која је потврђена страшном претњом: Проклет даје свако ко немарно твори дело Божије. Али брига или оптерећеност која притиска срце и не да му мира јесте болест палог човека који хоће сам да уређује своју судбину. Она разбија мисли чак и о оном делу које се чини и не допушта им да се усредсреде. Дакле, изволите, удубите се и ако нађете да Вас понекад савладава таква брига, потрудите се да је одагнате и да јој не дате места. Будите усрдни на делима и обављајте их пажљиво, а успех очекујте само од Бога, Њему посвећујући и само дело, ма колико да је оно мало – а бригу сузбијте.
Учините тако и Ваши Вас послови неће одвајати од Бога. Нека Вам Господ помогне!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *