NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
60. Kako postupati ako nam se i prilikom borbe sa strastima potkradaju strasne misli i želje. Očišćenje srca.
 
Milost Božija neka bude sa Vama!
Pretpostavljam da ste se prihvatili posla onako kako treba i usrdno se trudite da biste se uvek sećali Gospoda, da pazite na svoje srce i da svaki loš pokret u njemu propratite sa neprijateljskim odbacivanjem, obraćajući se istovremeno Gospodu molitvom radi pomoći. Ali i pored toga ne mislim da ste odmah došli do potpunog uspeha: da su Vam i sve misli čiste, i osećanja i želje sveti. Jer tako ni kod koga ne biva. Pomisli mogu da se umire, strasna kretanja osećanja i želja mogu da postanu sve ređa i ređa, ali ona se ipak pojavljuju, ponekad i veoma silno.
Potkradu se – oterajte ih, opet se potkradu – opet ih oterajte. Ali to Vam je već rečeno. Sada hoću da Vam kažem kako treba da se odnosite prema tim upadima strasnoga prema sudu savesti. Da li da se odnosite ravnodušno, ili da tugujete zbog toga i kajete se pred Gospodom? Prema upadima strasti ne možete da se odnosite ravnodušno, nego kada ih prognate svaki put treba da tugujete pred Gospodom i da se pokajete što se to dogodilo. Čak i onda kada se strasne misli, osećanja i želje prikradu iznenada, bez ikakvog učešća Vaše volje, to ipak znači da je Vaše srce nečisto i da iz njega izlaze zle pomisli (Mt. 15,19). A Vi ste obavezni da imate čisto srce. Zato i treba da žalite što Vam je srce nečisto i da se kajete pred Gospodom zbog te nečistote, obećavajući da ćete se potruditi kako biste ga očistili i moleći Njega da Vam u tome pomogne. Ali u praksi je veoma retko da se tu ne umeša i volja. Vi ste iz nepažnje napravili mesta za strasnu pomisao i ona je porodila strasno osećanje – krivi ste zato što niste pazili. Zbog nepažnje a i zbog sladosti toga osećanja Vi niste požurili da ustanete protiv njega i da ga odagnate, i ono je uspelo da porodi strasnu želju – Vi ste krivi zato što se istoga časa niste naoružali, nego ste pristali na naslađivanje grehovnim i strasnim.
Ne mislim da biste Vi želji dopustili da porodi prelazak na delo, ali svakako možete da dopustite da želja potraje, umesto da se odmah naoružate protiv nje. A to Vas čini još više krivom. Na taj način, dopuštena je zla pomisao – to je krivica; dopušteno je da se iz nje porodi zlo osećanje – to je druga krivica; dopušteno je da se iz zlog osećanja porodi zla želja – treća krivica; zloj želji dopušteno je da se zadrži – četvrta. Eto koliko krivice!
I nemojte pokušavati da se sakrijete iza smokvinog lista ili da pobegnete u žbunje pred Gospodom, Koji Vam kroz savest prilazi i optužuje Vas. Bolje pođite okolo da tražite oproštaj, ne prebacujući krivicu ni na kog drugog. Rasrdili ste se, na primer, na sobaricu. Ako ste joj uputili oštre reči, onda tim pre nemojte krivicu da svaljujete na nju. Neka je ona i pogrešila, ali nije stvar u njoj, nego u tome zašto ste se Vi rasrdili. Zar se greška nije mogla ispraviti bez gneva? Pa čak i ako se nije mogla ispraviti, ipak je sve moglo da prođe bez gneva. Ovde Vam se dakle potkrao gnev, tamo osuđivanje, tamo zavist, tamo sujeta. Za sve to su postojali spoljašnji povodi. Ali nisu krivi povodi, nego Vi, što ste dopustili tako zla osećanja. Izvolite da se ne prikrivate, nego direktno optužite sebe pred Gospodom i zamolite za oproštaj. To činite svaki put, i čim primetite zlo terajte ga. U pokajanju i skrušenosti smirite se pred Gospodom i savešću i opet ćete spokojno upirati oči ka Gospodu. A ako se ne pokajete nećete moći da ga gledate tako – to će za Vas biti teško i opasno.
Strasti koje su Vam se potkrale ne ostavljajte do večeri neočišćene pokajanjem, nego ih odmah progonite imenom Gospodnjim. Čitav dan će Vam tako i proći u pokajanju, jer će prodori strasti u početku biti česti. A uveče pre no što se pomolite opet razmotrite sve nasrtaje strasti po redu, opet skrušeno požalite zbog toga i pokajte se. U tome se sastoji delo neprestanog pokajanja. Evo Vam o tome lekcije prepodobnog Isihija. „Dužni smo da naša svakodnevna dela neprestano pažljivo merimo, a uveče da obavezno kroz pokajanje što je moguće više olakšamo teret koji ta dela predstavljaju, ako hoćemo da uz pomoć Isusa savladamo strasti. Treba takođe da gledamo da li su po volji Božijoj i da li radi Boga savršavamo sva naša vidljiva dela, da nas (strasna) osećanja ne bi potkradala kao nerazumne“.
Ako budete postupali onako kako treba, odlučno i bez samosažaljenja, uskoro ćete videti plod: Vaše srce će se umiriti i u njemu će zasijati radost u Gospodu. Od čega srce biva nemirno? Od toga što ga muče strasti. Pobijte strasti i ono će postati mirno. Jedan od otaca je srce poredio sa jazbinom punom zmija. Te zmije su strasti. Kada se u srcu vidi nešto strasno, to je kao da zmijska glava viri iz jazbine. Udri je po glavi Imenom Gospodnjim i ona će pobeći. Pokaže li se i druga – udri i nju. I tako svaku. Desetak puta udari takvu zmiju – strast – pa više neće moći da proviri, a onda će i sasvim da ugine. Ako neko zatvori ulaz u jazbinu ili ne da zmijama hranu, one će uginuti. Tako umiru i strasti ako im se ne daje hrana kroz prihvatanje njihovih nagovora, nego ako se, na protiv, sa gnevom teraju čim se pojave.
Ovo Vam je najkraći put za očišćenje srca od strasti. Ako ste zavoleli ovu čistotu, idite sa njom tim putem, jer drugoga nema. Ako pak ne pristanete da tako postupate, strasti će ostati u srcu. Vi i bez toga možete da ispravite svoje ponašanje i da ga učinite besprekornim, ali srce će ostati strasno i neće Vam dati da vidite Gospoda. Ne zaboravljajte lude devojke!
Bog da pomogne! Spasavajte se!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *