NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
4. Svetski život lišava ljude slobode, i one koji mu se prepuste drži u teškom ropstvu. Licemerje i egoizam kao stalna svojstva svetskog života.
 
Prošli put nisam govorio o svemu čega ste se dotakli u svome pismu. Sada šaljem dopunu. Vi kažete: „Evo šta još vidim: da svi negde žure, jure da bi nešto ulovili, i niko ništa ne uspeva da uhvati. Dogodilo se da sam prolazila prometnom ulicom – kakav metež i sujeta! Ali gledam potom: i u kućama isto; isto je, verovatno, i u njihovim dušama. I ne mogu da verujem: zar je moguće tako živeti? Evo šta još vidim: da jedan drugoga pritiska, steže i kinji, da niko nema svoju volju i slobodu. Ne smeš da se oblačiš kako hoćeš, ne smeš da hodaš kako hoćeš, da govoriš takođe – i ništa ne smeš kako hoćeš. Kod njih sve kao da je potčinjeno nekom zakonu, za koji se ne zna ko ga je napisao; on ih sve pritiska, ali niko se ne usuđuje da ga prekrši. Zato i sami postaju tirani jedni drugima. A ako se usudiš da ne poslušaš – još gore. Ja na primer pevam kad mi se peva. Jer to je raj: i meni samoj je prijatno i onima koji slušaju. A ovde hoćeš-nećeš: pevaj! To se zahteva vrlo uglađeno, ali da odbiješ smatrali bi zločinom. I pevaš. Neizdržljivo ti je teško, da pukneš, ali se pretvaraš da pevaš od srca. To sam primetila i kod drugih. I to je sloboda! Spolja gledano – slobodna sam. Slobodna, vezanih ruku i nogu! Tim povodom počela sam da se pitam rade li oni od srca i sve ostalo? I? Možda grešim, ali nisam videla ništa što bi bilo od srca. Laskanje i uslužnost – takođe, međusobno uvažavanje – takođe. Sve je izveštačeno. Iza uglađene i prefinjene spoljašnosti krije se sasvim drugačija duša, za koju, kada bi mogla spolja da se pokaže, niko ne bi našao da je prefinjena, čak ni da je podnošljiva. Ispada da kada se sastajemo predstavljamo zbor licemera i licemerki. Komedija! I šta je još čudno – da iz svih bije hladnoća. Kako to?! Svi se druže, čini se dušu su spremi da daju, a okolo se oseća hladnoća!“
Potpuno tačno. Vašem opisu nema šta da se doda. Sve je to već davno primećeno i na sve je to ukazana pažnja. Evo kako je još Makarije Veliki predstavio metež koji ste Vi zapazili i trku za nečim: ,Neda ovoga veka postaju nalik pšenici ubačenoj u zemaljsko rešeto, i prosejavaju se kroz nepostojane pomisli ovoga sveta, uz neprestano komešanje svetskih poslova, želja i komplikovanih materijalnih shvatanja. Satana protresa duše, i rešetom, to jest zemaljskim delima, prosejava čitav grešni ljudski rod. Od vremena pada, kada je Adam prestupio zapovest i potčinio se lukavom knezu koji je preuzeo vlast nad njim, neprestanim prevarama i pometnjom pomisli svih sinova ovoga veka on prosejava i dovodi do sudaranja u zemaljskom rešetu. Kao što se pšenična zrna u rešetu onoga ko ih prosejava neprestano sudaraju, bivaju bacana u vis i premeću se, tako i lukavi knez zemaljskim poslovima opterećuje ljude, koleba ih, dovodi u stanje nemira i napetosti, prisiljava ih da se susreću sa sujetnim pomislima, nečistim željama, zemaljskim i svetskim vezama, neprestano porobljava jući čitav grešni rod Adamov. Sam Gospod je apostolima predskazao buduće ustajanje đavola protiv njih: evo vas zaiska satana da vas vije kao pšenicu. A ja se molih Ocu Mome da ne prestane vera vaša (Lk. 22,3132). Jer ova reč, kao i odluka koju je Sazdatelj saopštio Kainu da će potucajući se i drhteći, u nemiru živeti na zemlji (Post.4,12) tajanstveno služe kao slika i uzor za sve grešnike, pošto je rod Adamov, koji je prestupio zapovest i postao grešan, tajno primio na sebe ovo podobije. Ljudi bivaju uznemiravani pomislima Bogazni, straha, svakojakog nemira, željama i najrazličitijim zadovoljstvima. Knez ovoga sveta uznemirava svaku dušu koja nije rođena od Boga i poput pšenice neprestano je premeće po rešetu, na različite načine uznemiravajući ljudske misli, kolebajući ljude i loveći ih pomoću svetskih obmana, telesnih zadovoljstava, strahova i briga“ (Beseda 5,12).
Evo vam to kao dodatak Vašim pogledima. Dobro ste primetili šta je i kako je. A sveti Makarije je ukazao na uzrok i na poreklo takvog stanja. U krugu o kome govorimo takav pogled na stvari se ne prihvata, njima ni reč o tome ne vredi ni govoriti. Vas pak molim da usvojite taj pogled i da ga se uvek držite u mislima. On izražava suštinu stvari i, pošto ste ga sa uverenošću primili, služiće Vam kao ograda od opčinjenosti svetskim životom. Da biste bolje o tome porazmislili i da biste se bolje srodili sa takvim načinom razmišljanja, potrudite se da pročitate čitavu petu besedu svetog Makarija. Tu knjigu sam davao Vašoj majci i ona je htela da je nabavi.
Sa svoje strane dodajem kako ta trka za nečim i nezadovoljstvo ničim zavise od onoga o čemu sam pisao i prošli put: upravo od toga što se takvim načinom života ne hrani čitava ljudska priroda i nisu zadovoljene sve njene potrebe. Nezadovoljena strana kao gladna traži hranu, a potreba za utoljenjem gladi i žeđi goni čoveka da je traži. Čovek juri i traži; ali pošto se stalno vrti u istom krugu, koji ne može da zadovolji njegovu glad, onda zadovoljenja ni nema, glad i žeđ ne prestaju, ne prestaje ni traženje hrane, ne prestaje ni trka. I nikad neće prestati kod onih koji žive po duhu sveta. Neprijatelj ih drži u zaslepljenosti zbog čega oni ne primećuju pogreške, da ne trče pravim putem i da ne idu kuda treba; u tom mraku on muči i davi te nesrećne duše. Đavo ih je tako pomračio da niko ne sme ni da im pomene da su u krivu. Jer će početi da riču kao ljute zveri. Nije li to rikanje onoga lava koji traži koga će da proždere?
Što se tiče drugih strana svetskog života koje ste primetili, reći ću samo to da drugačije ne može ni biti. Jer takav je život palog čoveka čija je polazna crta samoljublje ili egoizam, koji je kao cilj postavio sebe, a sve druge kao sredstvo. Tu je razlog za to što svako hoće da nametne svoje želje drugome ili da ga sveže svojim željama, što ste vrlo dobro nazvali tiranijom. Čim neko ne sputava svoje želje, u pozadini svega tu stoji egoizam koji želi da vas okrene po svome ili da vas učini sredstvom. Tu je i uzrok licemerja, čija je suština upotreba velikog lukavstva da bi se na svaki način prikrile sopstvene loše strane, a da se ne isprave; inače bi se presekao uticaj na druge i shodno tome ne bi više mogli biti korišćeni kao sredstva. Tu je uzrok i za to što iz svih bije hladnoća – jer su svi zatvoreni u sebe i ne luče zrake životne toplote oko sebe.
Vi svakako srećete nekoliko lica sa simpatičnim raspoloženjem srca: oni Vam se priviju pravo za srce. To je ostatak osećanja srodnosti sa kojim je čovek stvoren; ali ono tu stoji na službi egoizmu, koji ga koristi kao najbolje sredstvo da bi uredio svoje poslove. Ja znam jedno takvo lice. Bolje pravi egoista nego takav „simpatičan“. Kod onih se makar može primetiti o čemu se radi, a ovde to retko kome polazi za rukom.
Istina, Vi gotovo neprestano srećete uslužne ljude, ali oni idu na to da vas posle zbog jedne usluge desetostruko upregnu u svoju korist. Reći ćete: „Pa kako to? Svi se pozivaju na čast, a pokazati se nečasnim u nečemu znači – uništiti sebe“. Zaista je tako, ali ta čast je maska za egoizam; važno je – ne pasti u blato, zbog čega se često dopuštaju najnečasniji postupci, samo ako je moguće utajiti ih od drugih. Vi čak čujete ili ste već čuli prigovore: on je egoista! Nemojte misliti da je onima koji to kažu egoizam stran. Ne, taj prigovor se odnosi na one koji ne dopuštaju da njima upravljaju i da ih u svoje egoističke ciljeve upotrebljavaju oni koji o njima tako sude. Čuo sam da takve osobe čak i monahe prekorevaju zbog egoizma: kao, da žive samo za sebe. Jadni monasi! Ni da pojedu, ni da popiju, ni da spavaju; dan i noć na nogama, u poslušanjima, bez svoje volje i svojih želja – a dospeli su među egoiste! Već i po tome možete da sudite kakvu vrednost imaju optužbe za egoizam koje susrećete ili ćete susresti kod svetskih ljudi. One znače: naišla kosa na kamen.
Pregledavši ovo što je napisano, vidim da sam izneo veoma grub sud o svetskom životu, ali neću da povučem reči. Možda ja i ne bih napisao to što sam napisao, ali pošto ste Vi i sami već primetili prilično tamne mrlje na svetu, ja sam dobio želju da zapevam u istom tonu. I ne mislim da će Vas to nešto rastužiti nakon onoga što ste sami rekli. No, očekujem od Vas pitanje: „Kako onda da se živi?“ To ćemo rešavati u nastavku naše prepiske. Sada ću reći samo ovo: svakako je nemoguće da se odvojite od svih, ali koliko je moguće izbegavajte da ulazite u krug tog svetskog života, a kada Vas uvuku protiv volje, držite se tamo kao da Vas nema – gledajući ne gledajte i slušajući ne slušajte. Pustite da ono što vidite prođe pored očiju i ono što čujete da prođe pored ušiju. Spolja činite što i drugi, tobože otvoreno, ali svoje srce čuvajte od saosećanja i strasti. To je najvažnije – srce čuvajte i budite tamo samo telom, a ne dušom, tačno ispunjavajući zapovest apostola: i koji ovaj svet upotrebljavaju, kao da ga ne upotrebljavaju (1.Kor. 7,31). Svet ovde znači isto ono što mi podrazumevamo pod svetskim životom. Vama je svet potreban, to jest neophodno Vam je da imate dodira sa svetskim životom; ali kada svoje srce budete držali dalje od svega, onda ćete biti kao da Vam takav život ne treba, to jest učestvovaćete u njemu ne zbog simpatije za njega i želje da u njemu učestvujete, nego iznuđeno Vašim sadašnjim položajem.
Umorio sam Vas opširnim pisanjem, ali Vi ste me naterali. Molim da Vašoj pažnji ne promakne ovo što je napisano, naročito poslednji redovi.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *