NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
30. Skica blagodaću prosvetljenog unutrašnjeg stanja rečima Makarija Velikog. Načini podsticanja i pojačavanja odlučnosti za dobar život.
 
Ne mogu da izdržim. Uzimam pero i ponovo počinjem da Vam objašnjavam isto – o privlačnosti oblagodaćenog stanja, kako bih Vas usmerio na put za dostizanje i usvajanje tog stanja i ostajanje u njemu. Samo, sada Vam neću izlagati svoje, nego reči bogomudrog Makarija Velikog, tačnije reči iz njegove osamnaeste besede.
„Ako je neko u svetu bogat i ima tajnu riznicu, pomoću tog blaga on dobija sve što poželi. Tako i oni koji su pronašli i već imaju nebesku riznicu (blagodat), tim blagom stiču sebi svaku dobrodetelj i dodaju u svoju riznicu još veće nebesko blago. Apostol kaže: a ovo blago imamo u zemljanim sudovima (2.Kor.4,7), to jest, iako smo još u telu, udostojili smo se da pronađemo u sebi tu riznicu – osvećujuću silu Duga.
Ko je pronašao i ima u sebi ovu nebesku riznicu Duga, taj pomoću nje besprekorno i mirno savršava svaku pravdu po zapovestima Božijim i svako delo dobrodetelji, bez prinude i teškoća. Gajde da umolimo Boga, da zatražimo da i nama daruje riznicu Duga Svoga, kako bismo i mi besprekorno i čisto mogli da prebivamo u svim zapovestima Njegovim, i da čisto i savršeno izvršavamo sve što je pravedno.
Prinudimo se da umolimo Gospoda da nas udostoji pronalaženja i primanja nebeske riznice Duga, te da dođemo u takvo stanje, da besprekorno i bez napora, lako i čisto izvršavamo sve zapovesti Gospodnje koje ranije i uz sav trud nismo mogli da izvršimo. Ova riznica se zadobija kroz usrdno traženje, veru i trpljenje napora koje to traženje iziskuje. Iz sve duše i sa verom treba moliti od Boga da nam omogući da u srcima svojim pronađemo Njegovo bogatstvo, u sili i delanju Duga“.
Sveti Makarije ovako predstavlja to što se događa sa ljudima kod kojih je blagodat Božija počela vidljivo da projavljuje svoja dejstva: „Ponekad se vesele kao za carskom trpezom i raduju se neizrecivom radošću i veseljem. Sledećeg trenutka bivaju kao nevesta koja nalazi božanski mir u zajednici sa svojim ženikom. Ponekad pak osećaju u sebi takvu lakoću i polet kao da su bestelesni anđeli koji se još nalaze u telu. A ponekad kao kakvim pićem bivaju umireni i obradovani Duhom i opijeni božanskim duhovnim tajnama. Ponekad ih Duh ozaruje takvom ljubavlju, da kad bi bilo moguće smestili bi u svoje srce svakog čoveka, ne razlikujući zlog od dobrog. Ponekad, u smirenomudrenosti Duga, oni toliko unižavaju sebe pred svakim čovekom, da se smatraju poslednjim i najmanjim od svih. Ponekad se njihova duša umiri u velikom bezmolviju, u tišini i miru; ponekad se umudri blagodaću u razumevanju nečega, u neizrecivoj mudrosti, u poznanju onoga što se ne može opisati jezikom. A ponekad takav čovek izgleda kao sasvim običan“.
Kakvo divno stanje! Evo još jednog kratkog opisa blagodaću prosvetljenog unutrašnjeg stanja.
„Kada duša uziđe do savršenstva Duga, potpuno se očistivši od svih strasti, i kada u neizrecivom opštenju dođe u jedinstvo i sjedinjenje sa Duhom Utešiteljem, sjedinjena sa njim ona se i sama udostojava da postane duh; tada ona sva postaje svetlost, sva postaje oko, sva – radost, sva – uspokojenje, sva – ljubav, sva – milosrđe, sva – blagodat i dobrota“.
Eto šta su se trudili da postignu i šta su s mukom postizali sveti podvižnici! Složićete se da su imali zbog čega da se trude. A pristup u tu oblast svima je otvoren. To nije zabranjeni vrt. Takva su blaga svima obećana, a za njihovo sticanje unapred je data blagodat Duga Svetoga kroz krštenje i miropomazanje. Na nama je samo da prekopamo po sebi i pronađemo to skrovište sa blagom. Blago je zakopano u našem vrtu – samo da uzmemo lopatu i počnemo da kopamo. Sa prvim udarcima lopate počeće da zvecka srebro i zlato. I eto skrivene riznice! Radosti tada neće biti kraja.
Eto! Dokle smo dakle stigli?
U prošlom pismu pokazao sam Vam put kojim se stiže do odlučnosti, ali nisam pomenuo usled čega se ta odlučnost konačno pojavljuje. Sada ću ukratko da ukažem na ono što je najvažnije.
Privlačnost predmeta budi energiju, ali delo tu može da sačeka i do sutra. Međutim, kada je uz to jasno prisutna, s jedne strane, krajnja potreba i neizbežnost, a sa druge – pomoćna sredstva, tada se odluka sprovodi neodložno. Evo Vam primer. Neko sedi u sobi, a ti ga ne pozoveš nego pustiš da sam vidi da je požar i da hitro mora da se skloni odatle: on bi u trenu izjurio napolje. Upravo to mi treba da uradimo i sa sobom, pa da u slučaju neodlučnosti obratimo pažnju na jadno (teško) stanje oko sebe, to jest da se ubedimo kako ili treba da učinimo to i to, ili smo večno propali. Čim se pojavi svest o tome, istoga časa u svoj svojoj snazi probudiće se sva naša duhovna energija i nezadrživo će nas pokrenuti na delovanje. Kako to da se učini u odnosu na predmet o kome je kod nas reč, potrudite se sami da smislite. Sa svoje strane pomenuću samo da će danas-sutra doći smrt, a nakon smrti šta? Možda ono što je bilo sa lukavim slugom: „uzmite od njega kesu – dar blagodati, a njega samoga bacite u najcrnju tamu!“ Ili ono što se dogodilo sa ludim devojkama – zatvore se i začujete glas: „ne znam ko si ti!“ Samo što će to, jedno ili drugo, da bude zauvek, ukoliko ne rasplamsamo blagodat u sebi i ukoliko se ne prosvetlimo njome. Zamislite sebe u takvom položaju jasnije, i ne verujem da ćete ostati neodlučni, ako ste uopšte i bili neodlučni. To je veoma silna predstava. Još je drevni mudrac rekao: seti se kraja svoga, i dok si živ nećeš sagrešiti (Sir.7,39). Potrudite se da to zamislite što jasnije, a kada Vam bude dovoljno jasno, čuvajte i ne pomračujte svest o tome. Da biste pomogli sebi uzmite knjigu „Ustani, ti koji spavaš“ i čitajte je. Nju sam Vam dao ranije.
Pomoćna sredstva jesu drugi momenat koji uz svest o kraju daju hrabrost i nadu da se pobegne od bede i time pokreću na delovanje. Ako ne bude toga, osećanje bede neminovno će voditi u očajanje. U navedenom primeru, ako nema slobodnih vrata ili otvorenog prozora onaj ko se našao u požaru može samo da se uhvati za glavu. Tako i u našem predmetu, u teškoj situaciji u kojoj se zaista nalazimo (bez blagodati ne možemo izbeći lišenje Carstva Nebeskog), ne bi bilo pomoćnog sredstva koje bi moglo da nas izvuče iz očajanja, da nije, slava Gospodu, za nas već spremno sve čime možemo izbeći neizbežnu nesreću posle smrti – sve je spremno, nalazi se u našim rukama, čak u nama samima. Ostaje samo da se prihvatimo dela i počnemo da radimo. Zar ćemo, znajući sve to, još oklevati i dan za danom odlagati početak?
Što se tiče Vas, dodaću još i to da nije potrebno da započinjete nešto naročito. Samo živite u duhu u kome ste vaspitani i držite se onog blagočestivog poretka koji vidite u svojoj porodici i kod svojih rođaka. Sve ovo ja i govorim samo zato da biste Vi iz sveg srca izabrali upravo takav način života i da biste sopstvenom voljom odlučili da do kraja živite upravo tako. Dosadašnji Vaš život kao da i nije bio Vaš. Tako su Vas usmerili. To je jako dobro, ali neće biti postojano ako Vi sada sopstvenom voljom ne izaberete upravo takav život i ako ga ne postavite sebi kao neumoljivi zakon. Ako to ne učinite sada, povući će Vas zli duh svetskog života, ili će od Vas ispasti ni ovo ni ono, kao što sam već govorio.
Razmislite Gospoda radi o svemu tome i pohitajte da donesete odluke. Neka Vas Gospod blagoslovi!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *