NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
19. Prvorodni greh kao izvor unutrašnjeg nemira i nereda. Mogućnost lečenja grehom povređenog čovekovog stanja.
 
Pisao sam Vam da razmislite i obećao sam da ću objasniti odakle u nama klica unutrašnjeg nemira i nereda, ali Vama je to već poznato. Izgleda da tu nema šta da se razmišlja, nego samo da se podsetimo u šta verujemo. Verujemo da tu klicu u našu prirodu nije položio Tvorac prilikom stvaranja čoveka, nego je unesena nakon stvaranja – silom pada naših praroditelja, koji su, prestupivši zapovest, povredili i pokvarili našu prirodu, i tako povređenu i rastrojenu predali je svome potomstvu, to jest čitavom ljudskom rodu. Tako je ta klica prešla i na nas, i predstavlja uzrok pometenosti i nereda u nama, od kojih potiču svi neredi i spolja, i u svakom pojedinačnom čoveku, i u porodičnom i društvenom životu. Zašto taj nered, koji u klici dobijamo pri rođenju ali nam nije prirodan, ne pripada ljudskoj prirodi, suštinski nije njen da čovek bez njega ne bi mogao da živi, nego naprotiv, tek bez njega čovek je pravi čovek. To je naša bolest i samo kada je uklonimo možemo da budemo zdravi onako kako bi trebalo da budemo po prirodi, kako je ona izašla iz ruku Tvorca. Podsećam Vas na Vašu želju da ostanete na ravni ljudskog dostojanstva. Lečite u sebi pomenutu bolest i postaćete takvi.
Zapamtite da su nam naša unutrašnja smetenost i nered prirođeni, ali ne i prirodni, ne čine bitan deo naše prirode, nego su se ugurali među prave delove naše prirode kako bi ih kvarili i kada je u pitanju delatnost svakoga od njih pojedinačno, i kada su u pitanju njihovi međusobni odnosi. Ako bi to bilo prirodno, onda svojim prisustvom ne bi donosilo stradanja i muke kakve mi doživljavamo. Ono što je prirodno to donosi radost u životu, a ono što nije to pritiska i muči. S druge strane, ako bi to bilo prirodno, onda kada bi se pokazalo da je neko slobodan i čist od toga, on više ne bi bio čovek. Ali mi znamo za Čoveka Koji je bio potpuno čist od toga a ipak je bio čovek. Znamo takođe da svi koji se u Njega oblače dobijaju nadu da se očišćuju, kao On što je čist (1. Jn.3,3) i da budu slični Njemu.
Zapamtite, kažem, da nam je taj nered prirođen, ali ne prirodan – zapamtite i čvrsto se držite toga ubeđenja. To ubeđenje će u Vama podržavati revnost za lečenje ove bolesti. Ako nije prirodna to znači da postoji mogućnost da bude izlečena. Ko se ne bi oduševio mogućnošću da se izleči kad ima takvu nadu? Naša priroda u čistom vidu vredna je poštovanja. Kada je takva, onda je i sami anđeli gledaju sa ljubavlju i divljenjem. Zar ne bismo i mi hteli da je vidimo takvu, i to ne kod drugih, nego u nama samima? Naprotiv, ako je ta bolest prirodna, nećeš je izlečiti. Ona će tada ostati zauvek, koliko god se trudio da je isteraš. Onda prihvatiš tu misao, predaš se i kažeš u sebi: tako sigurno i treba da bude. A to i jeste ona pogubna otupelost, u koju kada neko padne predaje se razuzdanosti, pa čini svaku nečistotu (Ef.4,19).
Opet ponavljam: držite se ubeđenja da nam naš nered nije prirodan, i ne slušajte one koji kažu: šta tu ima da se tumači – pa mi smo tako stvoreni, tu ništa ne može da se uradi. Mi nismo tako stvoreni i ako se potrudimo kako treba nešto ćemo sa sobom da uradimo.
Sve ovo Vam objašnjavam da biste se potrudili oko sebe i da ne biste opet preživljavali one muke koje ste preživeli, nego naprotiv, da presečete u sebi i samu takvu mogućnost. Treba razmisliti kako to da se dostigne.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *