NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

ŠTA JE DUHOVNI ŽIVOT I KAKO SE ZA NJEGA OSPOSOBITI

 


Šta je duhovni život i kako se za njega osposobiti?

 
16. Istinski cilj života. Način života koji odgovara cilju.
 
Šta se dogodilo sa Vama? I šta znače pitanja: „Ne znam šta da uradim sa svojim životom. Nešto treba da se radi. Treba li da odredim sebi cilj?“ Čitam i ne mogu da verujem – kako ste došli do tako neshvatljivih pomisli? Pa Vi ste sve to već rešili kada ste izrazili želju da stojite na ravni istinskog ljudskog dostojanstva, onako kako je čoveku odredio Bog. O čemu mi i razgovaramo, ako ne o tome! Odakle vam takva pitanja?! Pretpostavljam da među Vašim poznanicima ima „naprednih“, ili ste bili u društvu gde je bilo takvih, pa su širili svoja mudrovanja. Oni obično tako trabunjaju. Njima je stalno na jeziku dobro čovečanstva, dobro naroda. I Vi ste se verovatno naslušali takvih visokoparnih ideja, očarale su Vas, i pogledavši na svoj sadašnji život sa žaljenjem ste konstatovali da životarite u krugu porodice i rođaka bez ikakve koristi ili cilja. Avaj! Kako to da Vam do sada niko nije otvorio oči?
Ako je moja pretpostavka na mestu, onda vam sleduje da činite metanije, jer o tome niste govorili, a dali ste reč da ćete o svemu otvoreno pisati. No, bilo to tako ili ne, ne mogu vaše pitanje da ostavim bez odgovora. Kao potpuno rešenje uvek će poslužiti celokupan naš razgovor; sada ću kratko da iznesem samo opštu misao, kako biste videli da ovaj život, koji ste do sada vodili ili vodite, jeste pravi život i u njemu nemate šta da menjate.
Treba sasvim određeno znati tačan cilj života. Nije li on već određen? Opšte pravilo je takvo, da ako postoji zagrobni život, onda čitav, bez izuzetka, treba da bude tamo, a ne ovde. To pravilo je svima poznato i ne treba posebno da se tumači, mada ga se ljudi ponajmanje drže u praksi. Ali postavite sebi kao zakon u životu da svim silama idete ka tom cilju, pa ćete i sami videti kakvu će svetlost to da razlije po Vašem prolaznom prebivanju na zemlji i po svim Vašim delima. Prvo što će se pokazati biće uverenje da je sve ovdašnje samo sredstvo za drugi život. Što se sredstava tiče postoji jedan zakon: njih treba upotrebljavati i koristiti se njima tako, da vode ka cilju a ne da otklanjaju od njega ili da predstavljaju prepreku na putu ka njemu. Eto Vam i odgovora na Vašu nedoumicu: „Ne znam šta da uradim sa svojim životom“. Gledajte na nebo i svaki korak Vašeg života odmeravajte tako da Vas vodi tamo. Meni se čini da je to tako prosto, a ujedno tako univerzalno.
Kažete: „Nešto treba da se radi“. Svakako da treba. I radite što Vam dođe do ruku, u Vašem okruženju i u okolnostima u kojima se nalazite, i verujte da će to biti pravo delo za Vas – ništa više se od Vas ne traži. Velika je zabluda kada ljudi misle, naročito „naprednjaci“, da čovečanstvu mogu da doprinesu samo ako preduzmu velika i bučna dela. Uopšte nije tako. Potrebno je samo da se sve čini po zapovestima Gospodnjim. Šta zapravo? Ništa naročito, samo ono što od svakoga traže okolnosti njegovog života, što zahtevaju konkretni slučajevi na koje svako od nas nailazi. Eto tako. Bog uređuje sudbinu svakoga od nas, i sve što nam se događa u životu takođe je deo Njegovog svedobrog promisla. Shodno tome, i svaki trenutak i svaki susret. Uzmimo na primer: dolazi Vam siromah – Bog ga je doveo. Šta treba da uradite? Da mu pomognete. Bog, Koji Vam je doveo siromaha, svakako sa željom da biste Vi pomogli siromahu, gleda kako ćete na delu da postupite. Njemu je ugodno da pomognete siromahu. Pomoći ćete? Učinite ono što je ugodno Bogu i napravili ste korak ka krajnjem cilju: da nasledite nebo. Uopštite ovaj slučaj i dobićete sledeće: u svakom slučaju i pri svakom susretu treba činiti ono što hoće Bog, ma šta da radimo. A šta On hoće, to nam je tačno poznato iz zapovesti koje su nam date. Neko traži pomoć? Pomozi. Neko te je uvredio? Oprosti mu. Sam si nekoga uvredio? Požuri da ga zamoliš za oproštaj i da se pomirite. Neko te je pohvalio? Ne gordi se. Pokudio te je? Ne ljuti se. Došlo je vreme za molitvu? Moli se. Za posao? Radi – i tako dalje. Ako, pošto ovo razmotrite, odlučite da u svim slučajevima delujete tako da Vaša dela budu ugodna Bogu, da se savršavaju tačno prema Njegovim zapovestima, onda će se na taj način svi zadaci u Vašem životu rešavati u potpunosti i kako treba. Cilj je – blaženi život posle groba; sredstvo – ponašanje prema zapovestima Božijim u svakoj situaciji u životu u kojoj se nađemo. Čini mi se da je tu sve jasno i da nema razloga da se zamarate komplikovanim pitanjima. Treba da izbacite iz glave sve planove o opštekorisnoj, sveobuhvatnoj, opšteljudskoj delatnosti o kakvoj trabunjaju „napredni“, pa će Vaš život biti spokojan i tiho će Vas voditi ka glavnom cilju. Zapamtite da Gospod ni čašu hladne vode datu da se napoji žedan ne zaboravlja.
Reći ćete: „Pa kako, ali način života ipak treba izabrati i odrediti?“ No, kako ja to da Vam odredim? Razmišljaćemo, razmišljati, i – nastaće nam pometnja u glavi. Bolje je i korisnije primiti sa pokornošću, blagodarnošću i ljubavlju ono što nam Bog odredi u životu. Evo šta je to kada ste Vi u pitanju. Vi ste sada pod roditeljskim krovom. Šta bolje da poželite? Toplo, bezbedno, prijatno. Živite i ne zalećite se daleko u mislima. Usrdno činite sve što se od Vas traži. „Ali ipak, razmislite, ne može zauvek da ostane tako, treba konačno da započnem sa svojim životom – ličnim. Šta sa tim? Kako da ne razmišljam o tome?“ Evo Vam najispravnije razmišljanje o tome: predajte se u ruke Božije i molite se da Vam on sve uredi kako nalazi da je najbolje da Vam sudbina ne bi smetala, nego da bi Vam pomogla da dobijete blaženi život posle groba, ne maštajući o blistavoj budućnosti. Pošto steknete takvo raspoloženje, strpljivo čekajte da vidite šta će Bog na kraju da izrekne za Vas. A izreći će kroz sticaj okolnosti i kroz volju roditelja. Utvrdivši se u takvim mislima i smirivši se u Bogu, živite ne praveći prazne planove, nego činite ono što je do Vas u odnosu prema roditeljima, braći i sestrama, prema drugim srodnicima i svim ljudima. I nikako nemojte da mislite da Vam je život isprazan. Sve što god učinite u tom pravcu – sa svešću da, prema zapovestima Božijim, tako treba i da to hoće Bog – predstavljaće delo ugodno Bogu. To se odnosi i na najmanju stvar.
Izgleda da sam Vam sve objasnio. Dodajem još samo želju da dobro shvatite ono što sam napisao, da to prihvatite i da se onda tako vladate. Predskazujem Vam da ćete naći potpuni mir i da se nećete uznemiravati mislima kao što je: „Moj život nigde ne vodi, ništa korisno ne radim“, i slično. Samo još srce treba držati na uzici, inače može da napravi mnoge gluposti. Istina, i bez srca je loše: jer gde nema srca, kakav je život – ali ipak, ne treba mu puštati na volju. Ono je slepo i bez strogog rukovođenja za čas padne u jamu.
Neka Vas Gospod blagoslovi!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *